Вучић: Михаиловић је својом речју јаког књижевног набоја прославио обичне људе-хероје

„Са тугом сам примио вест о смрти академика Драгослава Михаиловића, књижевника чији је животни век био обележен заточеништвом, маргинализацијом, застрашивањем и унижавањем, али и највећим признањима и поштовањем од стране славних умова његовог доба“, наводи се у саопштењу председника Вучића.

На сурово болан начин, писао је Михаиловић о бесмислу живота зликоваца и злочинаца, али и о дубоком смислу херојства, части и људскости за које се човек одлучује без обзира на страдања и цену коју за то мора да плати. Са јединственим сензибилитетом приказивао је трагику људског постојања у тоталитарном друштву, уништену будућност бунтовних појединаца и преломне тренутке борбе човека који жели да очува идентитет, док се суочава са изборима које је мало ко спреман да прихвати.

Пријатељ нобеловаца и непријатељ неписмених али силних, понижаван, а прослављен, глас оних чија је реч утишавана и убијана, био је огледало моралног суноврата друштва у којем је негативна селекција поставила клицу будуће пропасти и бродолома система који је изнедрио небројене недаће за наш народ и државу. Михаиловић је својом речју јаког књижевног набоја прославио обичне људе-хероје, а силовито разголитио сву немоћ, духовну празнину и јад постојања оних који су сопствени страх компензовали помпезном окрутношћу. На хиљадама страна које је исписивао дуго и пажљиво, маестрално је делегитимизовао тадашње ауторитете, чиме је изазивао њихово још веће непријатељство, осуду и згражавање идеолошке псеудо-елите.

Ретко ко је до највећих дубина описао саму срж егзистенцијалне тескобе, стрепње и горчине живота друштвених парија и људи на маргини који готово никоме нису били битни, иако се у њима одвијала драматична духовна борба о којој комформистичка већина једва да је нешто и знала, свикнута на бахатост силе, моћи и положаја који су је одвојили од сваке стварности живота и свакодневне муке бивања „обичног и малог“ човека.

Са истом силином описивао је и духовну сиротињу великаша и људи који су одлучивали о животу и смрти, мало или нимало знајући и о једном и о другом. Управо та провалија која постоји између хероизма и егоизма, између часних, пристојних, духом несаломивих и поносних појединаца, насупрот духовној и моралној беди бахатих, сујетних и испразних, остала је и данас парадигма поделе између људи и нељуди, хероја и кукавица, великих и свих оних који то никада неће бити.

„Изражавам дубоко саучешће породици, пријатељима и поштоваоцима дела академика Михаиловића. Нека почива у миру, у којем се придружио осталим великанима нашег рода“, наводи се у телеграму саучешћа председника Вучића.