Читај ми!

Преминула оперска певачица Бреда Калеф, некадашња првакиња Опере Народног позоришта

Некадашња првакиња Опере Народног позоришта у Београду мецосопран Бреда Калеф преминула је данас у 93. години живота, саопштио је национални театар.

Мецосопран Бреда Калеф певала је са неким од највећих певача друге половине XX века: Пласидом Домингом, Хосе Карерасом, Ђузепе Ди Стефаном, Лучаном Паваротијем, Николајем Гедом.

Рођена је на Дорћолу у Београду и велики део њене породице због свог јеврејског порекла страдао у Холокаусту, на стратиштима Јајинци и Старо сајмиште у Београду.

Њено име, заједно са именима Ђурђевке Чакаревић, Мирослава Чангаловића, Николе Митића, Бисерке Цвејић, Радмиле Бакочевић и других везује се за, такозвани Златни век Београдске опере.

Више од три деценије, својим непресушним талентом, огромном харизмом и раскошним гласом мецосопрана подједнако је освајала срца публике и стручне критике, суверено господарећи оперским сценама, не само у Србији и бившој Југославији, него и широм Европе и света.

Бреда Калеф певала је на многим сцена широм света, од Тел Авивске опере, где је Евгенија Оњегина певала на ивриту, преко најлепше опере на свету у Одеси, до опера у Бечу и Милану.

Током блиставе каријере одиграла је 61 премијерну улогу, као и 710 представа у Београду и 242 на гостовању.

Бре­да Ка­леф-Си­мо­но­вић је ро­ђе­на 7. де­цем­бра 1930. го­ди­не. По­ти­че из јед­не од нај­ста­ри­јих јевреј­ских по­ро­ди­ца ко­ја је из Шпа­ни­је, пре­ко Со­лу­на сти­гла у Бе­о­град.

По­сле за­вр­ше­не Сред­ње му­зич­ке шко­ле код про­фе­сор­ке Сил­ви­је Ка­ме­но­вић, упи­су­је Му­зич­ку ака­де­ми­ју код про­фе­сор­ке Аде По­ља­ко­ве, а за­вр­ша­ва у кла­си про­фе­сор­ке Зла­те Ђун­ђе­нац. По­сле ди­пло­ми­ра­ња бо­ра­ви­ла у Ита­ли­ји на уса­вр­ша­ва­њу код Ма­ри­је Кар­бо­не.

У то­ку сту­ди­ја је би­ла члан Хо­ра РТС-а. Де­би­то­ва­ла је као Мер­це­дес у опе­ри Кар­мен 1960, да би по­сле ди­пло­ми­ра­ња и дво­го­ди­шњег проб­ног ра­да по­ста­ла стал­на чла­ни­ца Опе­ре На­род­ног по­зо­ри­шта у ко­јој је на­сту­па­ла до 1991. го­ди­не.

У се­зо­ни 1963/64. ангажована је у оперским кућама у Тел Ави­ву и Хаифи (Израел) где је има­ла пре­ко 90 на­сту­па.

На­кон ула­ска у На­род­но по­зо­ри­ште вр­ло бр­зо је из­би­ла у пр­ви ред нај­зна­чај­ни­јих пр­ва­ка Опе­ре ко­ји су сво­јим на­сту­пи­ма у зе­мљи и ино­стран­ству обе­ле­жи­ли нај­зна­чај­ни­ји пе­ри­од у исто­ри­ји Опе­ре На­род­ног по­зо­ри­шта.

Пр­ва зна­чај­на уло­га би­ла је Ма­ри­на у Бо­ри­су Го­ду­но­ву Му­сорг­ског са ко­јом је ди­пло­ми­ра­ла, а по­том је от­пе­ва­ла све нај­зна­чај­ни­је уло­ге ме­цо­со­пран­ског фа­ха у опе­ра­ма ру­ских ком­по­зи­то­ра: Бо­рис Го­ду­нов, Со­ро­чин­ски са­јам, Ев­ге­ни­је Оње­гин, Пи­ко­ва да­ма, Хо­ван­шчи­на, За­љу­бљен у три на­ран­џе, Иван Гро­зни, Иван Су­са­њин, Пи­ко­ва да­ма, Кнез Игор; фран­цу­ских ком­по­зи­то­ра: Кар­мен, Дон Ки­хот, Сам­сон и Дали­ла, Хоф­ма­но­ве при­че, Вер­тер; ита­ли­јан­ских ком­по­зи­то­ра: Ма­дам Батер­флај, Моћ суд­би­не, Нор­ма, Аи­да, Ри­го­ле­то, Даф­не, Тру­ба­дур, Ђо­кон­да, Бал под ма­ска­ма, Фал­стаф, Ан­дре Ше­ни­је, Кон­зул, Кћи пу­ка; до­ма­ћих ком­по­зи­то­ра: Љу­бав то је глав­на ствар, 1941, На уран­ку, Дуг­ме, Еро с оно­га сви­је­та, Ђу­рађ Бран­ко­вић, Власт, Отаџ­би­на, Кнез од Зе­те; ен­гле­ског ком­по­зи­то­ра: От­ми­ца Лу­кре­ци­је, Ал­берт Хе­ринг...

Ње­не кре­а­ци­је су са­чу­ва­не на пло­ча­ма, ЦД-ови­ма и ви­део сним­ци­ма кон­церт­них на­сту­па и пред­ста­ва.

Пре по­чет­ка умет­нич­ке ка­ри­је ба­ви­ла се ак­тив­но сто­ним те­ни­сом, а по пре­стан­ку ка­ри­је­ре ве­ма успе­шно је игра­ла бриџ за шта је на­гра­ђи­ва­на.

За свој умет­нич­ки рад је до­би­ла број­не на­гра­де: Пла­ке­та,  Пе­чат На­род­ног по­зо­ри­шта у Београду и На­гра­де за нај­бо­ља го­ди­шња из­во­ђе­ња за Ће­ку у Ђо­кон­ди Амил­ка­ре Понкије­ли­ја и Мај­ку Ју­го­ви­ћа у Отаџ­би­ни Пе­тра Ко­њо­ви­ћа. До­бит­ни­ца је Националног признања за врхунски допринос култури Републике Србије, а 2021. до­би­ла је Злат­ну ме­да­љом за за­слу­ге ко­јом је одли­ко­вао пред­сед­ник Ре­пу­бли­ке Ср­би­је Алек­сан­дар Ву­чић.

Музеј Народног позоришта уприличио је у марту прошле године изложбу „Бреда Калеф – неуобичајена примадона“, аутора Драгана Стевовића.

Датум и место сахране Бреде Калеф биће накнадно објављени.

четвртак, 28. новембар 2024.
13° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње