Кад је он био на ТВ-у, улице су биле празне – на Дан шале, сећамо се Чкаљиних непоновљивих наступа

„Мени много лакше иде усмени“, „Старац Фочо од стотину љета!“, „Наставнице, наставнице, кад ћемо да ручамо?“, „Знаш шта каже физичар – да сам архидудук, тутумрак, некорисна маса, да л' да га тужим?", „Има да те разбуцам кô булдожер страћару“, „Фирга је био на многим свадбама, само на једној није – на својој, а има разлога зашто“, „Штитите ви један другога, да се не зна ко је увезô кита, а ко мамута, маме ли вам га ваше!“... само су неки од Чкаљиних „бисера“ док је био Бранковић у Бољем животу, Фирга у Врућем ветру, Јаре у Камионџијама... 

Непревазиђена звезда малих екрана шездесетих и седамдесетих година прошлог века, био је четврто дете Чедомира и Христине Петровић.

У родном Крушевцу, завршио је гимназију, где је био ангажован у драмској секцији, и где је почео да развија свој непоновљив комичарски дар.

Надимак Чкаља добио је још у детињству, када га је тако назвао школски друг Јефтић пошто је био мршав и „штркљаст“.

После Другог светског рата, уписује студије ветерине у Београду, и наставља да се бави глумом у КУД „Иво Лола Рибар“.

Члан Драмског студија Радио Београда постаје 1946. године, када почиње да ради на креирању емисије Весело вече, која је емитована дуже од пола века, а убрзо је постао и члан Хумористичког позоришта у Београду.  

Комичара омиљеног широм Југославије, звали су „Чкаља национале“, „Краљ смеха“ и „Српски Чаплин“. 

Чкаља је у богатој каријери остварио око 200 улога у позоришту, на радију, телевизији и филму, а шира публика га највише памти по ликовима из хумористичких ТВ серија Радивоја Лоле Ђукића (Сервисна станица, Музеј воштаних фигура, Људи и папагаји), које су дуго биле део свакодневног живота милиона људи у некадашњој Југославији.

У продукцији ПГП-РТС-а снимио је и аудио-записе. 

Незаборавне улоге Чкаља је остварио и у серијама Љубав на сеоски начин, Камионџије, Врућ ветар, Бољи живот... 

Запажене улоге остварио је у око 20 филмова, међу којима су Љубав и мода, Заједнички стан, Пут око света, Силом отац, Паја и Јаре.

Бриљирао је у улогама такозваног малог човека, који се свим силама труди да преживи, да се прилагоди, издржава породицу, или да се избори за правду... 

Чкаља је добитник Стеријине награде (1974), Седмојулске награде (1977), Нушићеве награде за животно дело (1991), Награде РТС-а за животно дело (1995), Златног ћурана за животно дело на Данима комедије у Јагодини.

Преминуо је у Београду, 20. октобра 2003. године.

Награда „Миодраг Петровић Чкаља“ додељује се на Данима комедије у Јагодини, и установљена је 2010. године.