Шербеџија: Све песме посветићу Милени Дравић

Шербеџија годинама уназад традиционално пре новогодишњих празника одржава концерте у Србији. Овога пута, заједно са својим бендом „Западни колодвор“ осим у Београду, наступиће и 27. октобра у Нишу, а дан касније и у Чачку. Специјални гост на концертима биће хрватски певач и гитариста Дамир Урбан.

Шербеџија је у сусрету са новинарима у Комбанк дворани говорио о свом социјалистичком опредељењу, холивудским величинама које се диве Јадрану, Бранимиру Џонију Штулићу, Крлежином шеширу.

Љубимац београдске публике је на почетку рекао да је веома почаствован што се враћа у некадашњи Дом Синдиката.

„Данас се тај простор зове Комбанк дворана и радујем се што ћу се наћи у дивној концертној дворани коју Београд и Београђани заслужују. Волим у празничне дане да поделим мало сентимента са људима добре воље који су свакако на овом свету у већини“, истакао је Шербеџија.

Мини концертна турнеја славног глумца кроз Србију носи наслов „Мени се душо од тебе не растаје“, по чувеним тиховима песме Бранимира Џонија Штулића некадашњег фронтмена загребачке групе „Азра“, Шербеџија каже да је био добар пријатељ са Штулићем и да је наслов концерта управо део чежње за данима када су се дружили.

„Знао је у поноћ да ме позове у шетњу по Загребу. Са њим се најлепше ћутало у тим шетњама по Загребу. Имали смо чудно пријатељство. Питао сам га да ми направи песму за представу Хрватски славуј коју сам режирао 1989. године у Загребу. Џони је направио песму Мени се душо од тебе не растаје за само отварање те представе на сцени. Ето, сада му насловом ових концерата шаљем поруку, као старом пријатељу“, објаснио је Шербеџија.

Цењени уметник открива да је Крлежин шешир који му је славни писац поклонио на сигурном месту код једног од његових пријатеља.

„Понекад одем до тог пријатеља, узмем шешир прошетам га као што сам обећао Крлежи. Питао ме је Крлежа: Мали шта би да ти оставим када умрем... Имам, слике, новац, ауторска права...". Казао сам му да ми остави 'Борсалино' шешир. И стварно управо је то писало под ставком пет у његовом тестаменту“, рекао је Шербеџија.

Дамир Урбан је, према Шербеџијиним речима, јако драг пријатељ и због тога ће се наћи са њим на сцени на концертима у Србији.

„Дамир је драг човек и одличан уметник. Пре свега је мој пријатељ и виђамо се у Ријеци сваки дан. Пре седам година сам се из САД вратио у Ријеку и тамо сам стекао неке добре пријатеље међу којима је Дамир. Не волим да најављујуем пријатеље који ће бити гости на мом концерту, јер верујем да још увек само са своје име могу да продам салу, али Дамир је рекао да ставим његово има на плакат какао би сви за 50 година знали да смо заједно наступали“, навео је Шербеџија.

Истакао да његови славни пријатељи из целог света воле да дођу на Јадран.

„Свиђа има се Јадран... Та географија генерално. Анђелина Џоли, Ванеса Редгрејв, Рејф Фајнс... Анет Бенинг је била неколико пута код нас у гостима на Брионима да нико није знао. Фајнс се заљубио у Јадран и дошао да игра код нас. Он сврати по неколико дана сваке године код нас. Недавно смо га гледали у представи Антоније и Клеопатра у Лондону. Рекао сам му након представе да игра као неки српски официр“, рекао је Шербеџија.

О својим навикама везаним за боравак у Београду, Шербеџија прича са великим осмехом...

„Играм тенис овде по цео дан са пријатељима. Немам потребу да се појављујем по позоришним бифеима... Дружим се са спортистима и обичним светом. Волим људе са којима могу да будем оно што желим и то је тако. Волим живот“, објашњава је Шербеџија.

На питање новинара шта је заправо Раде Шербеџија: писац, глумац, певач он је шереттски одговорио да његова жена Ленка најбоље то уме да дефинише.

„Каже Ленка, која је најдуховитија особа после Драгана Николића, да сам тако добар глумац да могу да одглумим да знам да певам. Није то далеко од истине. Учим своју децу и студенте да не схватају глуму као озбиљну професију. Учим их да размишљају шире и упијају живот. Људи воле особености код других људи. Нешто што их чини посебним. То је важно за глумце – да буду посебни људи“, сматра Шербеџија.

Његова позиција социјалисте никада како каже никада није била под знаком питања.

„Волео бих да нема неправде на свету. Да нема гладних и рата. Крваво су ме оптуживали због тога, али сам сигуран да су људи као ја у великој већини“, закључио је Шербеџија.