Преминуо Дејвид Боуви

„Дејвид Боуви је умро мирно окружен породицом након храбре борбе са канцером која је трајала 18 месеци“, објављено је у саопштењу на званичним страницама на друштвеним мрежама познатог кантаутора.

Боуви je преминуо у 70. години, само неколико дана након што је за свој рођендан објавио нови албум Blackstar.

Tоком своје каријере константно je експериментисао и изненађивао публику иновацијама.

Током успона седамдесетих година његов рад се кретао од „космик фолка“ (Space Oddity) и „глам“ рока (Ziggy Stardust) до соула (Young Americans) и експеримената са електронском музиком и сарадње са енглеским музичарем Брајаном Иноом (Heroes).

Његов успех је достигао нови врхунац са албумом Let' Dance 1983. када се Боуви појавио и на насловној страни магазина Time.

Рођен je 8. јануара 1947. у Лондону као Дејвид Џоунс, a његов први инструмент био је саксофон.

Средином шездесетих почео је да снима фолк и поп музику за различите издавачке куће, променио је име у Дејвид Боуви 1966. године, да би избегао да га мешају са Дејвијем Џонсом из групе „Манкиз“ (Monkees), и почео је да се бави и позориштем.

Године 1969. издао је албум Space Oddity, а насловна песма била је његов први хит на листи 10 најслушанијих у Великој Британији.

Под утицајем Марка Болана, Боуви је оформио бенд „Хајп“ (Hype) са гитаристом Миком Ронсоном и басистом Тонијем Висконтијем.

Наставио да ниже успехе седамдесетих година са албумом Hunky Dory на коме се нашла нумера Changes, сингл који је дефинисао предстојећу деценију у каријери славног музичара.

Продуцирао је Лу Ридов револуционарни соло албум Transformer, почео је да ради на музичкој адаптацији Орвеловог романа „1984“, али није успео да од ауторових наследника добије права на то, па је пројекат преименовао у Diamond Dogs, задржавши неке елементе Орвеловог романа.

Као глумац прву већу улогу остварио је 1976. у филму Човек који је пао на Земљу Николаса Роега, а исте године објавио је албум Station to Station, са хитом Golden Years.

Преселио се у Берлин и почео да ради са Иноом на трилогији (Low, Heroes и Lodger), а 1977. појавио се у још једном филму - Just a Gigolo уз Марлен Дитрих и Ким Новак.

Након деценије током које је важио за култну фигуру и хит мејкера, Боуви је пажњу најшире публике привукао 1983. са албумом Let's Dance и модерном денс музиком, да би две године касније снимио дует са Миком Џегером - Dancing in the Street.

Током осамдесетих, које су биле нешто лошије за Боувија, оформио је бенд „Тин машин“ (Tin Machine) и објавио два албума, деведесетих се поново окренуо експериментисању изван мејнстрим музике, објавивши серију албума укључујући Earthling.

Боуви се 1992. појавио у Твин пикс – Ватро, ходај са мном, филму Дејвида Линча и оженио се супермоделом Иман.

Године 2002. се поново удружио са Висконтијем око пројекта "Heathen", а његове песме су биле део саундтрека за филм The Life Aquatic with Steve Zissou Веса Андерсона (2004).