Двострука оскаровка преминула у 105. години

Глумица немачко-аустријског порекла каријеру је почела као тинејџерка код аустријског редитеља Макса Рајнхарта и у неколико немачких филмова.

Средином тридесетих година открио ју је ловац на таленте из америчког студија „Метро-Голдвин-Мејер“, који је тражио нове европске лепотице које ће парирати Грети Гарбо.

Први филм у САД Escapade снимила је 1935. године, али су је улоге у наредним
филмовима прославиле.

Своје место у историји кинематографије Луиза Рајнер је осигурала улогама у филмовима Велики Зигфилд 1936. и Добра земља 1937. године, за које је освојила Оскаре.

Била је прва глумица која је награду америчке Академије добила две године узастопно. То је касније успело још само четворо њених колега: Спенсер Трејси, Џејсон Робардс, Том Хенкс и Кетрин Хепберн.

После Оскара, каријера Рајнерове почела је да иде низбрдо таквом брзином да многи сматрају да је она једна од првих жртава „проклетства Оскара“.

Луиза Рајнер је и сама рекла да је двоструки Оскар најгора ствар која је могла да јој се деси и да јој статус филмске звезде није донео срећу.

У годинама које су уследиле водила је битку са студијом, редитељима и продуцентима око своје каријере, због чега је отишла из Холивуда у Њујорк. Већ четрдесетих година њена глумачка каријера била је завршена.

„Била сам машина, практично, оруђе у великој фабрици, и нисам могла ништа да радим“, рекла је Рајнерова у интервјуу за Асошијетед прес 1999. године, додајући да јој нису дали улоге у филмовима које је желела, као што је био За ким звона звоне.

„Тако да сам отишла. Побегла сам“, рекла је глумица.

Крајем 1930-их и почетком 1940-их година, играла је у још неколико холивудских филмова, међу којима The Toy Wife, The Great Waltz и Hostages, али без већег успеха.

Остатак живота углавном је провела у Енглеској, ретко снимајући. Један од последњих филмова у којима је играла био је Коцкар, по роману Фјодора Достојевског, 1998. године.

Луиза Рајнер била је три године у браку с писцем Клифордом Одетсом, а 1945. године се удала за издавача Роберта Нитела.