Рафинман – запостављена естетска категорија
Реч рафинман је француског порекла, естетска категорија која се односи на финоћу у процењивању квалитета и стварању суда о нечему, а пре свега на префињеност и отменост у уметности.
Рафинман је спој урођених особина, генетике и добрих примера с којима се расте. Образовања, финих манира и одмерености. Особа која га поседује има савршене вештине, укус, смисао и мерила за процену вредности.
Финоћа, као нешто најближе рафинману у нашем језику, на нашем поднебљу чешће је посматрана као негативан предзнак, као вид слабости, стога је тешко разговарати о овој речи у средини потпомогнутој лошим узорима.
Сматра се да елита једног друштва мора да поседује рафинман. Постоје три елемента која грађанска елита треба да поседује истовремено: врхунско образовање са развијеним смислом за племенитост и емпатију; да зарађује сопственим радом, а не наследством; порекло.
Ретко која особа поседује сва три елемента истовремено, али постоји могућност додатног учења и стицања рафинмана у лепом окружењу.
Наша средина се одувек добро носила са трендовима најнапреднијих земаља захваљујући природној интелигенцији, међутим, полако губи битку у рафинману, услед веома лоших примера и утицаја средине.
Зашто је рафинман у примењеној уметности данас редак
У архитектонској естетици рафинман је отворено, неиспитано поље у које се нерадо улази.
„Сигурно имамо осећај да је раније и у архитектури било више реда. Када се шетамо улицом и посматрамо објекте из прошлости, схватамо да су постојали конкурси на којима су стручни људи из низа пристиглих решења бирали најбоље. Данас, у једној сиромашној земљи, влада профитерство видљиво на сваком кораку. Гледајући у неки од простора у којима сада расту наша деца, сагледавамо да је много тога естетски неадекватно, чак некада вулгарно и непристојно“, сматра др Ева Ваништа Лазаревић, редовни професор Архитектонског факултета у Београду.
У данашње време намеће се неопходност естетске комисије, јер проблем који видимо са укусом тражи нечију проверу, додаје професорка.
„Таква комисија постојала је пре двадесетак година у Београду. Односила се само на веће, значајније, углавном јавне објекте. У њој су одлуке доносили наши угледни архитекти, међутим, она је временом укинута. Данас нам недостаје реч изврсност. Људи су навикнути да употребљавају средње решење и термине 'пролазно је' или 'није лоше'. Радо пристајемо на средња решења, чини нам се да су прихватљива и да се лако могу приуштити, а самим тим, она врло често не изгледају добро“, напомиње др Лазаревић
Верује да се овакво стање може променити пре свега образовањем. Зато своје студенте учи да максимално захтевају од себи и од других, и од инвеститора.
Рафинман у одевању
Све наведено приметно је и у моди. Услед лоших утицаја јавности, преовладали су сјај и упадљивост, критична маса кича, а рафинман у одевању, пре свега, подразумева префињеност, отменост и одмереност. Свака епоха доноси своју моду, суштина моде јесте периодична промена одевних стилова, а ипак, иконе стила превазилазе време.
„Прави рафинман у одевању појављује се заправо са Коко Шанел, Диором и Валентином. Шанел је искористила промене у женском одевању настале током Првог светског рата, када се тежило једноставности, што представља рафинман. Створила је чувену 'црну малу хаљину' која жени треба да помогне да уз један одевни предмет сваки пут изгледа добро. Унела је елемент специфичног накита, посебно креираног, што је, такође, универзална новина у моди и одевању“, објашњава костимограф Борис Чакширан.
Диор се развио након Другог светског рата, додаје Чакширан, када се опет осећала потреба за женственошћу. Он је створио елегантну жену, вратио јој је струк, појачао кукове, креирао врло препознатљив рафинман педесетих и шездесетих година 20. века, применом изузетно лепих материјала и колористичког склада.
Многи чиниоци одевни предмет стављају у одређени контекст. Међутим, људи су данас преко интернета, разних медија и друштвених мрежа изложени различитим саветима, а путем тих извора лако могу да упадну у замке.
„У савременом концепту одевања сваки одевни предмет има своју специфичну вредност, у смислу боје, тканине, материјала од ког је произведен, форме... Ту, као и у ентеријерима, данас влада еклектицизам и треба бити јако спретан, познавати сваки правац, боју, стил, предисторију да би склопио и креирао, створио нови склад који поседује рафинман“, истиче наш угледни костимограф.
Данашња брза конзумација информација довела је до тога да многе ствари нису тачне. Врло је важно испитати неколико различитих информација да бисте утврдили истинитост, а исто толико је важно бити упознат са темом и познавати историју, напомиње Чакширан.
„Пре свега, треба изградити културу, а после тога иступити корак напред и представити своју мисао и свој доживљај света“, закључује Борис Чакширан.
Стога, рафинман у једном делу носи квалитет реткости, квалитет посебности – ексклузивност у смислу француског шика.
Коментари