Изазов је прилагодити салонски стан модерном начину живота

У овом стану је до 1967. године живео један од најчувенијих југословенски и српски архитеката 20. века и професор на архитектонском факултету у Београду, Никола Добровић.

Стан данас изгледа овако, по пројекту архитекте Невене Симић, која је истакла да сваком новом послу приступа емотивно. Прати жеље власника и новине у области дизајна али обавезно сагледава и поштује прошлост простора.

„Кад уђем у неки стари простор ја отпутујем, назад, вратим се у време и баш овај стан који сада радимо видим да је читава зграда испројектована на начин како ће се ту живети. Једна посебна стамбена јединица је господа а други, посебан улаз, опет у оквиру истог стана има њихова послуга. И ви видите да та послуга има осим свог посебног улаза и своју кухињу, има своју собу, има свој водени чвор, али има такође унутрашњу везу са станом јер они служе храну у том господском стану где постоји трпезарија где је тај ручак био свечан, где телевизор није био у дневној соби, где је срце једне куће био камин и где се дневна од спаваће зоне одвајала често нивоима“, напоменула је архитекта Невена Симић.

Висина плафона код оваквих, салонских, станова, је три метра па је изазов прилагодити их модерном начину живота. Простор се прво отвара како би се људи спојили и зближили, па су некада две стамбене јединице сада обједињене.

„Тај простор који је био изолован за послугу у овом моменту постаје дечији простор, њихов мали свет у ком они имају везу са родитељима, а опет како деца расту могу да се осамостале“, истиче архитекта.

Један од захтева власника био је да се на нађе право место за велику библиотеку.

„Онда смо и то уклапали у дневну собу. Морао је да буде и радни простор, који смо ставили испод степеништа. И једна, ајде да кажем, захтевна али и најзанимљивија ствар овог ентеријера јесте управо и то степениште. Како смо од једног мрачног простора, од једног затвореног степеништа добили једно лагано, прозрачно степениште и онда искористили још испод њега радну зону", каже Невена.

Шта урадити са елементом у стану који не сме да се помера, попут носећег зида, стуба, греде или камина?

Архитекта напомиње да оно што је проблем, може да се претвори у предност, као да смо то баш тако желели.
Добијамо срце опет једно просторије које је камин, опет на месту старог камина, само што је стари био узидан, потпуно другачије, како се то пре радило.

Поред структуралних решења, значајне новине у дизајну нуде нам материјали и најважније наравно, идеје које прати знање.

„Ту долази управо моћ ентеријеристе. Они се играју са, хајде да кажем, грубо речено, скупим и јефтиним материјалима и онда праве то нешто што прија нашем оку а и нашем џепу. Гледам да буду топле боје, и кроз материјале и кроз боје које користим. Зато што људи ту бораве, њима треба да је топло и да је пријатно и удобно. Зато увек, увек бирам топле тонове у бојама и у материјалима. То сам учинила и овде гледајући да читав тај простор отворим и да у неку руку повежем. Домонира дрво, доминирају те шарене разигране плочице“, каже архитекта Невена Симић.

О детаљима у овом стану, чије је опремање пратило новине у дизајну ентеријера, говорићемо у наредној ентеријер причи.