Новине које су ушле у свет дрвених подова

Ако бирамо између масивних и вишеслојних паркета, требало би да се распитамо о основним карактеристикама и разликама. Данас се неке дрвене летвице обрађују тако да могу да се поставе на подно грејање. Неке у свом саставу садрже и водоотпорни шпер. Од начина обраде паркета зависе и димензије летвица.

Архитекта и дизајнер ентеријера Невена Симић каже да је постављање паркета широка тема зато што зависи од функције, то јест од тога како ће да се користи простор у ком се поставља нови под.

„Да ли је то нешто јавног карактера, да ли је то нешто што треба да буде постављено у дому или је за фабрику или је за фирму. Паркет, на другу страну, за његову постојаност и трајност просто знамо, то нам дугогодишње искуство говори, али паркет тражи, он има своју процедуру колико је њему времена потребно да се постави, прешмиргла, налакира, па да се то све проветри. Паркет тражи своје време“, објаснила је Симићева.

Овакав став према постављању паркета полако, каже Невена, одлази у прошлост. Паркет све више купујемо у машинској, завршној обради.

„С обзиром на то да долазе као готови производи, после 24 сата можете да се уселите у простор. Нема мириса лака, нема неке превелике разлике код бојених паркета, ако се бајцују на лицу места, никада мајстор то не може да изведе као што изведе машина, та уједначеност не може да се постигне на стари начин, како се то некада радило. И саме димензије дасака, те даске се раде буквално од девет пута 120 до 30 пута три метра“, наводи експерт за подове Ненад Јаковљевић.

Вишеслојни паркети су скупљи због тога што код масива не можемо добити те величине дасака па ни завршну обраду какву добијамо код вишеслојних. С друге стране, масивни паркет можемо да хоблујемо више пута него вишеслојни, док је предност овог другог у томе што може да се постави на подно грејање јер се због састава и вишеслојности не расушује.

„Масивни паркети, могу да се хоблују негде, у просеку, до четири пута док код вишеслојних паркета постоји та могућност негде два пута. Постоји структурна разлика – вишеслојни се најчешће ради у два или три слоја, дебљине су од десет до неких 15 милиметара. Слојеви су од различите врсте дрвета. Горњи слој, тј. хабајући слој је најчешће од племените врсте дрвета. Доњи, носећи слој се најчешће ради од неког бора, јеле, смреке, меканог дрвета, киселог дрвета и сама та структура, тј. састав те даске нам омогућује да даску поставимо на то подно грејање, тј да је стабилан паркет, да се не шири, не скупља, самим тим се не расушује“, прецизирао је Јаковљевић.

Бајцовање, односно бојење до жељене нијансе, може да се ради на обе врсте паркета па, након првог хобловања, можете променити боју постављеног пода.

„Масивни и вишеслојни паркети се раде мање-више од истих врста дрвета. И код једних и код других је понуда јако разноврсна, раде се од букве, јасена, јавора, храста, ораха. Постоје и неке егзоте као што су мербау, тик, јатоба“, напоменуо је Јаковљевић. 

Што се тиче дуела ове две врсте дрвених подова, штручњаци кажу да је масив све више у сенци вишеслојног паркета управо због тога што није термостабилан. Уколико не планирате подно грејање нећете погрешити одабиром масивног паркета.

У сваком случају избор мора бити резултат озбиљног промишљања јер је под најкрупнији комад намештаја који не би требало да мењамо бар тридесет година.