Тело као платно

Украшавање тела сликама одвајкада је будило интересовање људи. Докази о боди пејнтингу (body painting), то јест осликавању тела, који многи сматрају најстаријим видом уметности, датирају из времена пре више хиљада година.

У стручној литератури наводи се да су своја тела украшавали припадници урођеничких племена широм Африке, Азије, Јужне Америке, као и делова Аустралије и острва у Пацифику.

Менди, древна уметност украшавања коже каном, још се практикује у Индији и земљама Средњег Истока током свадбене цермоније, религиозних ритуала преласка или других свечаности.

Популарност на Западу боди пејнтинг је стекао током шездесетих година прошлог века када су припадници хипи покрета користили нагост као израз независности и протест против строгих друштвених норми.

Данас је осликавање тела прихваћено много више и често се организује у оквиру модних дешавања, па и обичних забава.

Једној врсти боди пејнтинга подвргавају се глумци, али и оперски певачи, јер улога некада захтева њихово „маскирање". Међутим, особа коју најчешће виђамо осликану је кловн.

Овај лик омиљен међу децом прилично се једноставно осликава уз мало беле, црне и црвене боје и обавезно је праћен црвеним лоптастим носем, коврџавом периком, смешним оделом и кловновским ципелама.  

Мајстори четкице могу да осликају кожу да са таквом прецизношћу да се „костим" који прекрива наго тело у неким случајевима готово не може разликовати од одеће.

Користећи сунђере и четкице уметник наноси тање или дебље слојеве специјализоване боје на чисту кожу.

Будући да се боја „понаша" као лепак, за специјалне ефекте - сјај, шљокице, каменчиће, траке, паперје- најбоље је да се причврсте за кожу непосредно после њеног наношења.

Током времена јавила се потреба за фестивалима боди пејнтинга који на истом месту окупљају професионалне уметнике и аматере.

Најталентованији уметници увелико се припремају за Светски боди пејнтинг фестивал који се сваке године одржава крајем јула у Аустрији.