Одговори лекара, 1. 11. 2014.

Питајте лекаре: saveti.lekara@rts.rs

Питање: Поштовани, замолила бих Вас да ми кажете нешто више о вазомоторном ринитису? (С.В)

Одговор: Вазомоторни ринитис је једна од форми неалергијских неинфективних ринитиса и веома често се међу њима не праве јасне разлике. Други назив за ове форме хроничних ринитиса је хиперреактивни ринитиси. Било би јако добро уколико је Вама заиста постављена дијагноза правог вазомоторног ринитиса, а да није настало мешање са неалергијским ринитисом са еозинофилним синдромом (НАРЕС) или са медикаментним ринитисом.

Вазомоторни ринитис личи на алергијски ринитис према његовим клиничким карактеристикама, мада нема података да је пацијент било када у току живота претходно био сензибилисан на било који инхалациони алерген.

Претпоставља се да вазомоторни ринитис настаје услед неуроваскуларне дистоније, односно услед преваге ефеката тзв. парасимпатичког над симпатичким нервним системом. Услед тога, крвни судови слузнице носа постају неуобичајено проширени, што доводи до преласка течности из њих у слузницу носа и цеђења велике количине воденстог секрета, што је једна од главних карактеристика ове болести.

Са друге стране, због проширеност крвних судова постоји оток слузнице носа, нарочито у пределу доњих носних шкољки. Услед повишеног тонуса парасимпатикуса, серомукозне жлезде у слузници постају много активније и луче велике количине слузавог секрета. Није познато шта изазива ову неуровегетативну дистонију, мада се претпоставља да велики значај има дуготрајна изложеност дејству ниских температура, емоционални стрес, узимање алкохола и врућих напитака.

Дијагноза вазомоторног ринитиса се поставља искључивањем осталих форми хроничних ринитиса. Што се тиче терапије, може се покушати са применом интраназалних кортикостероида у спрејевима, мада су ефекти ових лекова слабији него код алергијског ринитиса или НАРЕС-а.

Такође, орални Н-1 антихистаминици, због свог антихолинергичног дејства могу имати извесног ефекта. Бољи се ефекти добијају применом антихолинергика, као што је ипратропијум-бромид или лековима који стимулишу симпатички нервни систем (симпатикомиметици), као што је псеудоефедрин у облику капи за нос, мада не дуже од 5 дана узастопно.

Када се лековима не могу постићи никакви ефекти, индиковано је хируршко лечење, као што је редукција слузнице доњих носних шкољки применом електрокоагулације, ласера, радио-таласа или мукотомијом (одсецањем вишка слузнице хириршким инструментом).

Уколико је задебљање слузнице носа удружено са деформацијама носне преграде, у истом хируршком акту треба извести и операцију њеног исправљања (септопластику). (Доц. др Александар Перић, Клиника за оториноларингологију ВМА)

Питање: Отац ми има ХОБП. Професор са ВМА му је препоручио коришћење концентратора кисеоника од 16-18 сати дневно. Занима ме који су услови да би се концентратор кисеоника добио преко Републичког завода за здравстено осигурање. Степен ХОБП-а је 4, а мој отац има 73. године. (Р.Р)

Одговор: Неопходно је да се обратите Републичком заводу за здравствено осигурање.

Питајте лекаре: saveti.lekara@rts.rs