Посао туристичког водича је леп, занимљив, уносан, али и тежак

Узбудљив и креативан, али исто тако напоран и одговоран, посао у туризму углавном бирају млади, управо због темпа који захтева. Најчешће су заинтересовани да буду турстички пратиоци или туристички водичи. То занимање захтева образовање, јер су туристички радници, пре свега водичи, на неки начин амбасадори земље у којој раде. Међутим, број студената на Високој туристичкој школи у благом је паду.  

„Свакако број студената опада, мислим да то генерално може бити везано и за демографију наше земље али верујем да уз правилно образовање младих кадрова и туризам може бити атрактиван. Посао туристичког водича може бити јако уносан поготово ако радите са странцима тако да мислим да постоји будућност коју млади треба да виде у томе само је битно да буду образовани како би странцима на најбољи могући начин пренели знање о нашој земљи“, објашњава Јелена Стефановић предавач Високе туристичке школе и туристички водич.

Туризам је од свих привредних грана претрпео највише последица због пандемије корона вируса, објашњавају упућени. Милиони туристичких радника остали су без посла широм света. Иако је домаћи туризам профитирао у том периоду, из туризма, а и из Србије, отишло је доста радника. Тренутно је 83.000 запослених у туризму и угоститељству.

Бранко Красојевић, директор агенције „Саветник у туризму“, каже да је неопходно стицати знања у неформалном образовању јер академско образовање није довољно.

„Морамо ићи на систем доживотног учења и пратити промене чак ићи у сусрет њима. Недостају нам анкете, истраживања, бављење тражњом, бављење туристима, и то не било којим туристима већ у складу са тим из којих земаља туристи код нас долазе“, наводи Красојевић.

„Често једини локалац којег ће туристи упознати кад дођу у Србију ће бити туристички водич и он мора да има велико знање о нашој земљи, да буде добар представник наше земље. Зато је јако важно улагати у едукацију туристичких водича управо због тог амбасадорског посла који они имају“, истакла је Јелена Стефановић.

Србија је пре две године од туризма имала приход од скоро три милијарде евра, од чега је нешто више од две милијарде дошло из Европе. Највише смо приходовали од гостију из Босне и Херцеговине, затим Русије и Турске.

У исто време, према подацима Народне банке Србије, туристички расходи су били 2,3 милијарде евра, што значи да су толико наши туристи потрошили на одласке у иностранство. И док смо са Русима имали суфицит, дефицит смо имали са Турском у коју је отишло 408 милиона евра. 

„Велику пажњу посвећујемо образовању нашег особља. Министарство редовно одржава конгресе и ради обуке туристичких и угоститељских радника у складу са светским трендовима, али и ми сами у хотелу организујемо радионице како би наше услуге биле на највишем нивоу. Одрживост и заштита животне средине нам је међу приоритетима, што потврђује и плава застава на плажи“, прецизирао је Субутај Хакан, хотелски менаџер у Алања.

Неопходна улагања у обуке и курсеве језика

Светске трендове прати и Србија, кажу у Министарству туризма и омладине, сарађују са удружењима хотелијера, бања и са невладиним организацијама које се баве питањима туризма.

„Сваке године спроводимо конкурс за пријем туристичких водича који полажу за лиценце и у овом тренутку имамо 1.600 туристичких водича у нашој земљи и 600 пратилаца. Ту је неопходно додатно уложити напоре да се обезбеде водичи за дефицитарне језике то пре свега мислим на кинески, хебрејски, на турски, арапски језик наравно и неке језике земаља из региона као што су румунски, мађарски. У овом тренутку још увек недостаје свих профила поготово због тога што очекујемо у наредним годинама експанзију због одржавања Експо изложбе. Дакле, треба и људи у менаџменту и додатно треба људи на средњем нивоу односно рецепционера итд“, објашњава Урош Кандић, државни секретар у Министарству туризма и омладине.

Такође, треба улагати и у туристичку понуду која, како објашњавају стручњаци, треба да прати туристичку тражњу.