Како да уживамо у богатствима Таре, а да сачувамо њено благо

Вођене туре туриста су најпожељније кретање по националном парку, а за то су задужени људи из Војне установе „Оморика“.

Стеван Срдић каже да се пролази и стазама којима се ретко пролази и којима се не иде сам, тако да водичи ових дана имају посла. У току је и реконструкција путоказне мреже стаза на планини.

Додаје да туре пешачења и проласка служе и за едукацију гостију.

„Дижемо свест нашим гостима о томе како се иде у шуму и како се понаша. Ствар је у томе да се ништа не оставља за собом, и да у овим летњим периодима – нема отвореног пламена“, изјавио је Срдић.

Ранко Милановић из Националног парка Тара, додао је да су шуме, мешовите и разнодобне, основна вредност националног парка Тара, где посебно место припада Панчићевој оморици.

Поменуо је да посебно богатство Таре чине врсте попут мрког медведа, дивокоза, панчићев скакавац...

„Највећи број наших посетилаца су људи који имају неко предзнање, односно свест где долазе, и немамо много проблема“, каже гост Београдске хронике.

Додаје да је у време пандемије коронавируса било три до четири пута више посетилаца него иначе, па је тада међу њима било и оних који нису били спремни за одговорно понашање у природи.

На Тари се иначе плаћа 300 динара дневно, 800 за десет дана или 2.000 динара годишње ако се улази путничким аутомобилом.

Говорећи о дивљим депонијама на Тари, Милановић каже да су оне последица понашања људи из оближњих насеља. Зато се организују акције чишћења.

„Сад је у овом периоду критично ложење ватре, односно било какав отворени пламен у шуми. Тара је заштићено подручје прве категорије и дешава се, ево тренутно имамо мањи пожар и јуче и данас, гасе га ватрогасци са колегама из националног парка“, испричао је Милановић. Реч је о пожару који је узроковао удар грома.

Саветује онима који крећу у природу да се адекватно обуку и обују, понесу минимум хране и воде, да не буду сами, и да јаве некоме куда иду.