Између Тиране и Скадра крије се острво Љеж, природни драгуљ где се једе одлична храна

Равничарски рељеф, окружен реком Дрином, лагуном Ваин и плажом чине га веома интересантним подручјем. Острво Љеж и лагуна Куне-Ваин природни су комплекс и прави избор за љубитеље природе и добре хране. А било је некада и омиљено летовалиште грофа Ћана, који управо ту изградио викендицу, током италијанске окупације Албаније, данас претворену у хотел.

За заштићено подручије, лагуна је проглашена пре осамдесет година, а данас је једно од најинтересантнијих туристичких одредишта које све више привлачи стране и домаће посетиоце који уживају у њеној лепоти.

Лагуна Куне-Ваин има дивну панораму, одличну инфраструктуру укључујући и бициклистичку стазу, па сви који овамо дођу могу да уживају у мору, посматрању бројних птица којима, чини се, уопште не смета присуство човека, у погледу на плутајућа острва пуна трске, али и у изврсној храни спремљеној од улова из мора и лагуне.

Због својих посебних орнитолошких вредности, мочвара и околна водена средина сматрају се „Важним подручјем за птице у Европи”. У фауни постоји 196 врста птица селица и сталних птица, 17 врста мекушаца, 59 врста ракова, 10 врста водоземаца, 24 врсте гмизаваца, 26 врста риба.

На улазу у овај својеврсни парк природе, у који је могуће ући аутомобилом, наплатиће вам карту у износу од 150 лека, отприлике исто толико динара. Пролазећи лепо сређеним, макадамским путем поред мноштва плутајућих острва с једне и друге стране пута било пешке, бициклом или аутом, уживаће вам сва чула.

Природа је тек почела да се буди у рано пролеће када сам, не знам већ који пут, ишла у овај парк, једног лепог суботњег послеподнева, у залазак сунца, да бих побегла од гужве и вреве у Тирани. Отишла сам тако касно с намером и да избегнем гужву у ресторану „Те Диела” или како га ја зовем „Код Сунчице”.

Иначе, у лагуни постоји неколицина ресторанчића традиционалне кухиње скривених у прелепом пејзажу острва.

С једне стране близу мора, с друге на језеру лагуне пре тридесет година, Диела илити Сунчица покренула је бизнис на шпорету на дрва, спремајући посетиоцима укусна јела тог краја. Рибу из мора и лагуне, разне специјалитете и деликатесни бурек од дивљачи.

На путу до њеног ресторана застајала сам више пута како бих уживала у мирису воде и разноврсних биљака које тамо расту, у музици птица, али и шуму таласа који као да су се трудили да сперу сву прљавштину с обале и припреме је за предстојеће сунчане дане.

Диелин ресотран „Мистична ружа”, један од првих у лагуни, изгледа као дворац из сликовнице-бајке о Трновој Ружици, од дрвета, обрастао зеленим растињем, ружама и другим цвећем. Њу сам затекла у башти ресторана док је испраћала госте тог суботњег послеподнева. Обрадовала се мом доласку, имала сам утисак да је моја појава повезује с мноштвом пријатеља које има у Београду и који јој радо долазе, а посећивала је и она њих.

Столњаци од дамаскина купљени у Београду

„Када сам почињала посао, на овом месту није било струје, добили смо је после тринаест година. Ишла сам код пријатеља у Београд да видим колико коштају каблови за струју и да ли су тамо јефтинији”, прича ми Диела присећајући се својих почетака.

„Дошла сам овамо с мужем и подигла шатор. Шпорет и посуђе сам донела од куће и тако почела. После три месеца поставили смо киоск, много година касније изградили смо ресторан. Моји први столњаци за ресторан били су купљени управо у Београду, бели од дамаскина”, са сетом се присећала Диела својих почетака наглашавајући ми да дведесет пет година није било ни пута у лагуни.

Специјалитет – бурек од дивљачи

Љубав према кулинарству наследила је од оца, који јој је у почетку помагао око посла. Од њега је добијала најбоље кулинарске савете, а најукусније рецепте је сакупљала у свакојаким приликама.

„Тата је био кувар тадашњег руководства. Једном приликом била сам с њим у хотелу Дајти, ту је седео и кувар Енвера Хоџе, који је био татин пријатељ. Разговарали су о кухињи, специјалитетима који се спремају за Енвера, на који начин се припремају дивље птице за њега. Исте вечери када смо се вратили кући, тата је припремио тај специјалитет – бурек од дивље патке, и данас га спремам по рецепту који не откривам никоме. Овде је долазио познати кувар са канала 24 Kitchen, нисам му одала рецепт”, каже Диела кроз смех.

„Што се салате тиче, начин на који је и данас сервирам видела сам у једном кинеском часопису када сам била мала. Мој супруг потиче из рибарске породице. Он ми је велика подршка и главни је мајстор за рибу коју купујемо овде у лагуни од рибара који је пецају на мору.”

После тридесет година рада, Диела и даље има добру репутацију у свету угоститељства када је север Албаније у питању. Угостила је многе познате личности, уметнике, политичаре, амбасадоре. У послу јој поред супруга помажу син и снаха, који викендом, када има највише посла, из Тиране долазе у Лагуну.

„Када бих била писац, написала бих роман о овом месту и послу којим се бавим, али захвална сам Богу, јер он ми је дао и омогућио све што данас имамо. Дао нам је шансу. Пошто имам доста пријатеља у Београду који долазе код мене, волела бих да угостим људе из Србије. Да ми једног дана долазе у посету организоване групе.

Природа ће вас изненадити док шетате овим острвом, а мене сваки пут када одем подести на нашу Обедску бару, коју је природа исто тако обдарила флором и фауном. Ето идеје за туристе који из Србије долазе на албанско приморје. Острво Љеж налази се на путу ка познатим летовалиштима Тале, Шеншин, Вељипоја, а уколико се одлучите да посетите ово место, верујем ћете бити срдачно дочекани.