Како изгледа „зимски Миконос“

Смештен на јужној падини планине Парнас, са прелепим погледом на снежне врхове и море, градић Арахова је стециште грчког џет-сета, познато и под надимком „зимски Миконос“.

Од Атине се овде долази за свега два сата, а исто толико треба вам и из Патре, трећег по величини града у Грчкој. Зато и не чуди да је Арахова омиљено излетиште и викенд одредиште не само становника грчке престонице. Посебно током зимских месеци, а нарочито љубитеља спортова на снегу и оних са дубљим џепом.

Начичкана луксузним хотелским и апартманским кућама традиционалног стила, које се спуштају низ падину, окупане зимским сунцем, Арахова, смештена на идеалној надморској висини од хиљаду метара, права је ваздушна бања и одмор за очи, које преко сурових белих врхова и питомих, зеленилом обавијених брежуљака, тону у плаветнило мора у даљини.

Због своје јужне оријентације има мање снега и више сунца од околних места, а у непосредној је близини најпопуларнијих ски центара на Парнасу. 

Центар места се фактички састоји од једне главне улице, са мноштвом увек пуних ресторана, сувенирница, кафића и продавница локалних занатских производа и специјалитета и опреме за спортове на снегу, у којој је увек гужва и која уме да буде препуна аутомобила. Ако ишта заиста подсећа на Миконос, онда је то чињеница да ћете се једва пробијати уским тротоаром, мимоилазећи се са многобројним пролазницима. 

Атракција градића је и десет метара висока кула са сатом, смештена на високој стени обавијеној бршљаном, до које се стиже стрмим степеницама, а која вам, због свог панорамског видиковца, пружа могућност да направите атрактивне фотографије, или једноставно уживате у погледу на крајолик који се простире ка Коринтском каналу.

Овај крај изузетно је познат и по непрегледним маслињацима у долини, који се пружају у недоглед попут некаквог зеленог непомичног мора.

Само место је историјски значајно, јер се овде 1826. одиграла једна од важних битака против Османског царства, у борби за независност, у којој су Грци, предвођени Јоргосом Караискакисом, победили Турке.

Популарности Арахове у највећој мери доприноси непосредна близина древног пророчишта у Делфима, јер се једно од најзначајнијих археолошких налазишта у Грчкој, под заштитом Унеска, налази на свега десет километара удаљености и стециште је хиљада туриста са свих крајева планете. 

Мистични комплекс, са Аполоновим светилиштем, важио је за центар античког света, јер су се управо ту, у подножју Парнаса, према предању, сусрела два орла која је Зевс пустио на две супротне стране света, како би установио његово средиште.

Овде би свештеница Питија падала у транс од, како се претпоставља, халуциногених испарења из стена, али и жвакања наводно ловоровог, али вероватно отровног лишћа олеандера, и тако омамљена прорицала будућност, па својим често двосмисленим одговорима понекад мењала и ток историје.

Археолошки музеј у Делфима крије неке од енциклопедијских бисера античке уметности, попут Ауриге – бронзане статуе кочијаша, камене сфинге са Наксоса или чувених стамених куроса, браће Клеобиса и Битона.

Легенда каже да су снажна браћа, када су се мајци, Хериној свештеници, изгубили волови, лично одвукла њену кочију километрима далеко до храма, а мајка је затражила од богиње да их заузврат награди због њихове снаге и истрајности. Херина награда била је ванвременска. Учинила је да браћа у храму утону у сан и никад се не пробуде, да имају ту привилегију да умру мирно, у напону снаге и стању апсолутног блаженства.

Мештани њиховог родног Аргоса, као успомену на Клеобиса и Битона, наручили су њихове статуе и посветили их Аполоновом храму у Делфима. И браћа су тако упловила у вечност. 

Ту, међу стубовима храма, узалуд ћете данас трагати за одговорима да ли је Хера заиста подарила браћи више од живота наградивши их смрћу. Њихове камене статуе остаће неме. А нема више ни Питије да вам у томе помогне.