Беба змај живи у Словенији, туристи у редовима чекају на воз за Постојнску јаму

Огроман бели облак који се попут духа провлачи кроз улаз у пећину био је „јасан знак“ да унутра живи неко чудно створење. То змај дише – веровали су мештани вековима уназад.

Наука је потом разбила илузију – реч је о магли, која се ствара због разлике у температури. Док у зимским месецима спољна температура у Словенији може да оде у дубоки минус, температура у пећини је увек иста, 10 степени.

Па, ето аргумента који није било могуће побити – све док се пред очима света није излегла змајева беба.

„Беба змај, човечја рибица, или протеус – има више имена – живи и у осталим пећинама у Словенији. Међутим, у нашој пећини је та животиња први пут истражена и брзо је постала симбол нашег града и наше пећине. Код нас се налази највећа популација, више од шест хиљада рибица“, објашњава туристички водич Кевин Клун Валенчић.

Од 2016. године, када се овај репати водоземац први пут родио у акваријуму, уместо у мрачном муљу пећинске реке, туристи широм света, а посебно Италијани, Немци и Хрвати, хрле у Словенију не би ли видели то несвакидашње младунче.

„Имамо између 800.000 и 900.000 посетилаца годишње. Туристи долазе из целог света, јер је Постојнска јама најпознатија пећина на свету. Али највише наших гостију долази из Италије, а све више њих стиже и из Србије“, каже пи-ар Парка Постојнска јама Матеја Роса.

Укрцавање на воз усред пећине

Да би се дошло до тачке на којој се може видети протеусово брчкање у реци Пивки, која протиче кроз пећину, потребно је прећи пет километара утабаних стаза подземних ходника, галерија и дворана, од укупно 24 колико је јама дуга.

„Можете замислити како је на самом почетку, те 1819. када је пећина отворена за туристе, било тешко ходати кроз новооткривене тунеле. Посете су трајали чак и по десет сати, и за то време се стизало до пола пута, а онда се требало вратити назад“, каже Кевин.

Због тога је, већ 1872. године, одлучено да се у пећини изгради железница.

„На почетку су се шинама кретала гвоздена колица која су гурали, наравно, водичи“, говори Кевин кроз осмех.

На његову срећу, данашњи водичи не морају да гурају колица са туристима. Под земљом саобраћа шест модерних возића, на рути од скоро четири километра.

Успутних станица нема, само панорамско разгледање, после чега следи пешачка тура.

„Доживљај је невероватан. Никада нисам видео овако раскошну, пространу и овако лепу пећину. Док се возите оним узаним ходницима, имате утисак да ће вам глава остати на неком пећинском украсу“, каже кроз шалу један од посетилаца.

Списак ВИП гостију: Сабонис, Драгић, Броз, Џонсон…

Међутим, колико год се у појединим деловима чинило да је плафон недовољно висок, сви путници из воза изађу са главом на раменима, озареног погледа и са осмехом.

„Кад је могао Арвидас Сабонис, који је висок 2,20, онда је безбедно за све“, нашалио се Кевин који нам је открио да су и многи други виђени гости били на овој истој рути, на пример браћа Зоран и Горан Драгић.

Лука Дончић, кажу, није био – бар не као ВИП гост. Ипак, мале су шансе да током одрастања бар једном није посетио Постојну, колевку спелеологије, геолошки драгуљ и први на листи локалитета које треба обићи у Словенији.

Мале су шансе да је нису посетили и они који су расли у Титово време. Одлазак у једну од највећих пећина на свету (по свом волумену, величини дворана, раскоши, уређеним стазама) била је екскурзија која се не пропушта.

Логично, један од виђенијих гостију био је и сâм Тито. Кевин се родио знатно касније, па тој посети није сведочио. Међутим, као ВИП водич овог парка природе имао је задужење да лепоте словеначке јаме представи ненајављеном високом госту – бившем британском премијеру Борису Џонсону.

Пећина откривена током посете цара

Ипак, први и најважнији виђенији гост био је нико други до аустроугарски цар, током чије посете је и откривено да се преко реке, надомак улаза, налази кречњачки бисер са формацијама од којих су неке старе 90 милиона година.

„Једног априлског дана овде је дошао аустроугарски цар Фрањо Први аустријски, који је хтео да види пећину на чијем су улазу откривени потписи посетилаца из 13. века. И док су спремали расвету, подизали лустере са свећама и бакље, један Словенац из Постојне, Лука Чен, прешао је с друге стране реке и попео се на стену. Међутим, тада је видео да то није стена већ литица на којој се налазио улаз у подземље“, каже Кевин.

Било је то шестсто година након што су људи почели да улазе у пећину, тј. у њено „предсобље“, не би ли видели шта се у тој рупи крије.

„Нису били свесни да се тамо у мраку налази улаз у подземни део, јер са бакљама нису могли толико далеко да виде“, објашњава водич.

Струја у јаму стигла пре него у Љубљану

Бакљи и свећа су се убрзо решили, јер је пећина добила струју 1883. године, када је Франц Јозеф други пут посетио пећину.

„Изненадили су га струјом, а поред тога запалили су и више од 10.000 свећа. Тако да је Постојнска јама струју добила десетак година пре него што је Љубљана почела да користи електричну расвету и око три године пре него што је Лондон увео уличну расвету“, објашњава Кевин.

Данас се у пећини користи тзв. паметна расвета, која се пали местимично и прати ритам организованих обилазака.

„Чим туристи оду из једне дворане у другу, светло се гаси, пошто светлост не прија пећини и може знатно да утиче на промене у њој“, каже Кевин и објашњава да је у пећинама због тога забрањено и додиривати украсе, јер од додира украси тамне и губе своју природну боју.

Иако је траг људске руке видљив у Постојнској јами, што због знатижеље туриста да опипају стубове који се стакле, што због инфраструктурних радова којима су направљене путање за обиласке, све што се у пећини може видети данас – постојало је и у 13. веку.

„Ништа се није много променило од времена кад је пећина откривена, јер је сталактитима и сталагмитима потребно око 100 година да порасту за један центиметар", објашњава Кевин.

Поштански шалтер под земљом

У самој пећини и данас постоји пошта. То можда није први избор пословнице у коју ће се неко упутити како би платио рачуне, али свакако јесте јединствена локација са које можете послати разгледницу.

Поред разгледница, у парку се могу купити сувенири, магнети, играчке… Омиљени су, разуме се, плишани пећински возић и мекана беба змај.

Међутим, обилазак Парка Постојнска јама не завршава се посетом пећини и шопингом у сувенирницама.

Након предаха у неком од ресторана и кафића, где по београдским ценама можете попити кафу или појести бечку шницлу, посетиоци имају прилику да виде и Експо јаму крас (највећу изложбу о красу и Постојнској јами), као и Вивариј, где живе тајанствена пећинска бића.

За авантуристе, ту је посебна рута која води у тајне просторије Хотела „Јама“, који је прве госте примио 1971. године. Од самог старта хотел је, кажу, имао „двоструки живот“. То потврђују и тајне собе, које су пронађене скоро 50 година касније, током реновирања хотела.

Дубоко унутар тог здања налази се, у изворном стању сачувана, опрема за прислушкивање – комуникациони системи, писаће машине, кодирани телефони, који сведоче о добро чуваној тајни комунистичке тајне службе.

Трк до највећег пећинског замка на свету

А они који дођу у овај крај, имају прилику да открију и тајне средњовековних властелина, јер се на само девет километра од Постојнске пећине налази Предјамски замак, у Гинисову књигу уписан као највећи пећински замак на свету.

Здање малтене уклесано у стену налази се на улазу у нешто мању пећину, у којој је забележно присуство људи још у камено доба. Од 12. века то место постаје уточиште за грофове, витезове, али и хајдуке.

Аутентична поставка, са људским фигурама и оригиналним посуђем, открива како се у то време господарило, ратовало, живело – што у миру, што под непријатељском опсадом.

Данас у замку не живе потомци ондашњих племића, јер је национализован и претворен у музеј.

У јами испод замка, кажу водичи, има нешто другачијих витезова – неустрашивих шишмиша које можете видети ако у обилазак долазите лети.

Ако вас пут у овај крај наведе у зимским данима, када снег и лед прекрију врхове високих камених кула, витезови нису неопходни.

Већ на први поглед, док се кривудавим асфалтом спуштате у Предјамски град, имаћете утисак да сте залутали у неку од Гримових бајки.

Довољно разлога да, ако до сада нисте, посетите Постојну. Уколико сте у могућности.