Чемерница, заборављена планина богате историје

Док своје ливаде по Чемерници отима од горе, Љубиша Аничић већ деценијама брине и о посебном месту усред шуме које народ зове Карађорђев шанац, где је српска војска преокренула ток Јаворског рата у победу.

„Шумари су 1984. године хтели да пошуме. Међутим, ја сам био на том пошумљавању и рекох – немојмо то пошумљавати, ипак је то историја. Добијен је рат против Турака овде. Ти борци и мајор Илић су се борили жестоко овде на хиљаде војника је изгинуло тамо у том пољу“, каже Љубиша Аничић.

Свуда около, каже Љубиша, могу се наћи комади олова, можда има и других остатака борби, али шанац на Чемерници и простор око њега није истраживан. На битку подсећа само скроман споменик.

На вису преко пута био је турски шанац. Крај њега и пећина са оџаком, дуго коришћена као склониште од невремена за војске, ретке путнике и чобане.

А свуда около пространа поља, равница на планини на преко 1.300 метара. Чемерница има и гору и изворе бистре, хладне, планинске воде, нетакнуту природу и лековите ваздушне струје, али нема људи. Цео дан смо крстарили док нисмо срели само једног, закаснелог косца.

„Раније је ту било доста стоке, доста народа. Био је много тежи живот, али народ је ту живео. Сад би био много лакши живот, али нема народа“, истиче Љубиша Аничић.

Нема ни путева којима би народ дошао. Некада најављиван, онај који би повезао две општине, Ивањицу и Нову Варош, више се готово и не помиње. Обрадовали би их и добри макадамски путеви, којима би машинама из села под планином лакше стигли да пожању жито, сакупе сено, посаде кромпир.

Онда можда не би било дилеме да ли је име планини дала биљка чемерика или чемеран живот свакидашњи, посебно за лоших година као што је ова, кад не роди ни воће, ни жито, ни кромпир. А са сваког виса, који наткриљује чемерничка поља, поглед сеже далеко. У њему повремено уживају само ловци.