Ако вас пут наведе у Вршац, постоје три места који сваки посетилац треба да обиђе

Богата традиција и динамична прошлост Вршца оплеменили су овај град јединственом културном баштином. У њему је један од најстаријих Музеја у земљи и једна од највећих римокатоличких цркава у региону. Неки га називају и "градом под Кулом".

Феликс Милекер био је оснивач Народног музеја у Вршцу. Он је значајан и за остале вршачке установе културе.

„Милекер је био вољен од стране својих Вршчана, па су га од милоште звали и Папа Милекер. Имамо негде око 250 хиљада предмета, што нас свакако сврстава у ред, не само најстаријег музеја у земљи, него, без сумње, и најбогатијег“, наглашава Ивана Ранимиров, директорка Градског музеја Вршац.

Градски музеј у Вршцу постоји више од 140 година, а кроз његове збирке представљена је читава историја јужног Баната. Ретки су туристи који приликом посете Вршцу не обиђу римокатоличку цркву коју многи називају катедралом, која у ствари никада није била седиште бискупије.

„Црква је препознатљива, како по својој раскошној спољашњости и исто тако лепо урађеној унутрашњој декорацији. Црква је грађена у стилу неоготике, која је била највише распрострањена на простору Западне Европе, али и на простору данашње Војводине од почетка осамнаестог века, па све негде до почетка деветнаестог века“, објашњава Љубомир Попов из Туристичке организације Вршца.

Вршачки замак је једно од најпрепознатљивијих обележја овог града. Налази се и на градском грбу. Представља једну од најзначајнијих грађевина Јужног Баната.

„Први писани помен вршачке куле датира из 1323. године, када се спомиње кастелан угарског краља, што наводи на чињеницу да је вршачка кула подигнута најкасније у првој половини четрнаестог века. Иначе, сам град Вршац био је познат по угарском називу Едершомљо“, каже Мавровић.

Осим виногорја, Народни музеј, римокатоличка црква и Вршачки замак су места који сваки посетилац овог града треба да обиђе.