Мелк – инспирација Умберта Ека на лепом плавом Дунаву

Ако одете узводно Дунавом од Беча ка Линцу, на само сат времена вожње налази се Мелк, прави мали бисер барокне архитектуре, смештен у непосредној близини Вахау националног парка, познатог по својим терасастим виноградима и средњевековним замковима.

Панорамом градића од свега пет-шест хиљада становника доминира импресивна бенедиктинска опатија на брду, са прелепим погледом на најевропскију реку, која спаја престонице и одише духом валцера и царског шарма. 

У овом месташцу као да време стоји, на централном тргу су традиционалне аустријске гостионице у којима се пије пиво и вино, једе сланина, кнедле од меса и телетина динстана у ризлингу. Нема Мекдоналдса и Старбакса, чак и за куповину у самопослузи морате да прошетате до периферије, где је сва савремена конзументска индустрија спакована у стандардном шопинг молу. 

За обилазак центра не треба вам ни пола сата. Импресионираће вас мале кафетерије и посластичарнице пуне мирисних колача са кајсијама или циметом, продавнице сувенира, локалних специјалитета, вина, али и џина, по којем је овај крај итекако познат. 

На сваком кораку срешћете бициклисте, често брачне парове у позним годинама, странце који на најлепши могући начин истражују околину уживајући у природи. Мелк је смештен на познатој дунавској бициклистичкој рути, која пролази кроз Вахау долину.

Али, оно по чему је познат у свету јесте импресивни барокни комплекс Бенедиктинске опатије под заштитом Унеска, са чаробним вртовима на три нивоа, који га окружују. То је најстарија манастирска школа у Аустрији и најдоминантније барокно здање у земљи. 

"Ora et labora et lege" (Моли се, ради и читај) основна је девиза овог религиозног реда, заснована на правилима Светог Бенедикта из 6. века и цео комплекс одише таквим наравоученијем.

Место на брегу изнад Мелка, где је некада био замак прве аустријске владајуће династије Бабенбергер, Леополд Други је 1089. године дао бенедиктинцима из оближњег Ламбаха.

Монаси, њих двадесеттројица, и данас живе овде по правилима Светог Бенедикта, иако опатију годишње посети више од пола милиона људи.

Овај колосални споменик обасјан сунцем наткриљује градић и целу долину и представља праву оазу мира и лепоте. До њега се стиже калдрмисаним степеништем из центра места које вијуга ка врху. 

Бенедиктинци су подигли манастир још у 11. веку. Садашњи изглед датира са самог почетка 18. века. Раскошна барокна фасада и још импресивнији ентеријери дело су најеминентнијих мајстора архитектуре и уметности тог времена, из Италије и Немачке. 

 Монах Бертхолд Дитмајр и његове архитекте Јакоб Прантауер и Јозеф Мунгенаст почеле су да граде велелепни комплекс 1701. године на остацима средњевековног манастира, који је више пута горео, али и страдао од Турака.

Централно место чини глобално позната монументална библиотека, осликана фрескама Паула Трогера, чији главни хол располаже са импресивних 16.000 раритетних књига и укупно 100.000 примерака, међу којима чак 750 инкунабула, распоређених по полицама 12 просторија у склопу библиотеке, које нису отворене за јавност. Унутар комплекса строго је забрањено фотографисање апаратима или телефонима, али ми смо за то добили специјалну дозволу.

У средњем веку, библиотека је била једна од највећих у хришћанском свету, и познати едукативни центар.

Домаћини ће вам радо испричати причу да је славни италијански писац Умберто Еко управо на овом месту добио инспирацију за заплет свог романа Име руже. Као омаж опатији, један од двојице главних ликова у једном од највећих бестселера свих времена, продатом у више од 50 милиона примерака, управо је млади бенедиктински монах Адсо из Мелка.

Ипак, библиотека је тек друго најважније место унутар опатије. Мистично спирално степениште води право у божанствену цркву, за чију градњу и унутрашњу декорацију су били задужени неки од највећих барокних мајстора тог времена, Антонио Бедуци, Ђузепе Гали Бибијена, Јохан Михаел Ротмајер, а за скулптуре су заслужни Лоренцо Матијели и Петер Видерин.

У цркви се налази и гроб Светог Коломана.

Финални резултат свих ових уметника буквално оставља без даха, а ми смо имали ту привилегију да у оваквом здању беспрекорне акустике слушамо концерт барокне музике Телемана, Хајдна и Баха, у склопу фестивала Барокни дани Мелка, на којем су наступали Хор бечких дечака, оркестар Концентус музикус, те славни тенор Михаел Шаде, који је на концерту певао дует са талентованим дечаком из Србије Теодором Грегором Илићем. 

Прелепа опатија одолевала је зубу времена готово три века, али је била доста оштећена у новом пожару 1974. Аустријска влада је потом спровела дуготрајан план реновирања и реконструкције целог комплекса, које је трајало пуне четири деценије, да би 2018. опатија засијала пуним сјајем.

Осим посете опатији, не пропустите да током боравка у Мелку прошетате дуж обале Дунава. Избићете на реку мостићем преко канала и шетњом кроз густу зелену шуму којом одјекује цвркут птица. Ако већ не можете да отпловите неким од усидрених туристичких бродова, пустите низ Дунав једну поруку у боци да преко Беча, Братиславе, Будимпеште, Новог Сада, стигне и до Београда. Поздрав из Мелка.