Земља Тесле, Ђоковића и Саве Савановића – како до листе "Топ 10" дестинација у Европи

Париз има Ајфелов торањ, Дубаи Бурџ Калифу, Београд Победника, али симбол престонице није оно због чега се долази у Србију.

„Хтела сам да одем негде где нисам била. Већ сам обишла Источну Европу. Видела сам туру за обилазак Балкана. Ништа нисам знала о овом региону, па сам хтела да видим какав је“, каже једна Канађанка.

Градски дух је оно што на прву лопту одушеви туристе. Зато се Београд, последњих година, и промовише као „сити брејк“ дестинација. Туристички водичи, међутим, кажу да главни град има много већи потенцијал, као и остатак земље.

„Овај град има два милиона људи и преко две хиљаде година своје историје, значи у Београду можемо седам дана слободно, али оно за шта се ја борим је да од Србије направимо дестинацију, јер Београд је почетна тачка, ту је аеродром, главно чвориште, али и ван Београда – од Суботице, Новог Сада, до Ниша, Врања, Лесковца, Пирота, Западне и Централне Србије, Чачка, Ужица, Крагујевца, Ваљева, стварно има свуда потенцијала“, објашњава туристички водич Жељко Петровић.

Да туристичка понуда Србије може бити богатија свесни су и у ресорном министарству. Зато ће, кажу, акценат у новој стратегији која се припрема, бити на новом приступу дестинацијама.

„Рецимо, бањски туризам се више везује за неку врсту здравственог туризма, Међутим, савремена тенденција у свету и расположење наших туриста иде ка томе да се на неки начин одвоји здравствени од велнес и спа туризма, јер ми имамо годишње одлив око 250.000 људи који одлазе у бање, тј. у спа центре у окружне земље, Наш циљ и главни задатак је да те људе оставимо у земљи“, истиче државни секретар у Министарству туризма и омладине Урош Кандић.

Селфи са овог места је нешто без чега се не одлази из Србије. То, међутим, у ери Инстаграма када су туристи спремни да због добре фотографије земљу пређу и уздуж и попреко није довољно.

А друштвене мреже су место где се данас углавном и промовише и бира дестинација.

„Тако да и ми наше промоције у складу са тим организујемо. Наше истраживање је показало да инострани туристи преко 70 одсто информација пронађу негде на интернету. У току године организујемо велики број студијских посета за иностране и домаће инфлуенсере, али и кампање на друштвеним мрежама и другим онлајн платформама“, каже Марија Лабовић из Туристичке организације Србије.

Митови и легенде као туристички адути

Они који обилазе свет, али и који свет дочекују код нас, сматрају да треба гласније да се хвалимо херојима у науци и спорту, али и легендама којих у Србији имамо напретек.

„Мислим да треба ангажовати стручан тим етнолога пре свега, историчара који ће да креирају занимљиву причу и да то измиксују са фикцијом, као што су урадили у Румунији и искористили мит грофа Дракуле. Ми можда имамо Ћеле-кулу, то је јединствена грађевина каквих нема пуно у свету и један занимљив део историје који може да се пренесе кроз занимљиву причу“, објашњава травел блогер, Марко Стефановић.

„Србији фали музеј спорта, Првог и Другог светског рата, музеј 1990-их година, музеј Унеска. Имамо Студеницу која је дивна, манастире на КиМ, али не можемо тек тако отићи до њих“, каже туристички водич Жељко Петровић.

Од почетка ове године у Србији је било скоро 20 одсто туриста више него лане. Израда нове стратегије прилика је да се размотри како да их буде више.

Људи који живе од туризма кажу да би тура – Путевима Николе Тесле, Михајла Пупина, Новака Ђоковића и Николе Јокића – Србију могла да попне на листу топ 10 дестинација у Европи. Примамљиво и домаћим и страним гостима.