Албанија под столетним маслињацима - традиција, туризам и бизнис

Оно што свакако привлачи пажњу радозналих туриста који посећују Албанију јесу обиласци маслињака и традиционална производња маслоновог уља, па се и такве једнодневне туре могу наћи у понудама не само агенција већ и на друштвеним мрежама.

Пејзажом Албаније доминирају засади маслине. Земља има 10 милиона стабала, најстарије има, како су овдашњи стручњаци утврдили, 3.000. година и још рађа. Годишње се у Албанији произведе око 20.000 тона маслиновог уља. Процена је да 100.000 породица широм Албаније узгаја маслине, махом аутохтоне сорте: берат, белу тирану, црне маслине.

Неке од њих од узгоја маслина развиле су сопствени мали бизнис, производећи од плодова маслиново уље, од уља сапуне и друге козметичке препарате, а од дрвета маслине разне уметничке и предмете за домаћинство.

Међу њима је и Силвана Субаши, која се поред производње и продаје маслиновог уља бави и неком врстом туризма. Наиме, она заинтересоване туристичке групе води у једнодевни обилазак свог имања надомак Тиране у село Марикај, где гости имају прилике да прошетају по природи, виде најстарије албанске сорте маслина, уберу лековито биље, дегустирају маслиново уље.

Село је, прича ми Силвана, добило име по монахињи Марији, која је некада живела у оближњем манастиру. По обронцима изнад села, Марија је сакупљала лековито биље и од њега справљала разне мелеме. Kомбинујући их са маслиновим уљем, лечила је и помагала болеснима. Данас је од предања о монахињи остало само име села, које насељева махом муслиманско становништво.

„До почетка деведесетих година прошлог века, наша имовина је била национализована. Kада нам је земља враћена, предложила сам супругу да почнемо с производњом и продајом маслиновог уља, што смо и учинили 2005. године“, каже Силвана.

На само двадесетак километара од Тиране

У селу Марикај с брда се види море, поглед досеже све до Драча. Много сунчаних дана у години погодује маслинама, које воле сунце, али и воду. Да би је имале довољно током најсушнијег периода године, јула и августа, у рано пролеће им се дотерују обрве.

„Маслине имају обрве?!“, упитала сам изненађена Силвану. Насмејала се и објаснила да се око стабла у облику обрве, тј. полукруга, прекопа земља како би упила што више воде и задржала је до јесени.

И тако је све лепо и нестварно на обронцима села Марикај, на само двадесетак километара од Тиране. У маслињаку као да је време стало, јер рука цивилизације још до њега није стигла, па све што се у овом маслињаку и око њега ради, ради се ручно и на традиционалан начин.

Маслине опстају у природи и у друштву пужева, лептира, змија, корњача, пуно разноврсних мириса. Све врви од зујања пчела и цвркута птица, које просто као да журе да сакупе што више благодати, полена и плодова с ливаде.

Маслине старе више хиљада година

„Маслина воли друштво, и увек је у окружена различитим биљем, мајчином душицом, ориганом, матичњаком, камилицом. Способна је да се сама размножава, зато за њу кажу да је симбол бесмртности, мира и лепоте. Kада се девојке из нашег села удају, обавезно им стављамо гранчицу маслине у косу. У нашем маслињаку има две стотине стабала, различитих сорти. Најстарије дрво маслине има 2.000 година, имамо и стабло старо хиљаду и по година. Остала су нешто старија од пола века. Плодове аутохтоних сорти маслина као што су бела тирана, кокормади, берата или фронтоја користимо у исхрани, или цедимо екстра девичанско уље, које туристи када дођу код нас у обилазак могу да пробају“, прича ми Силвана.

Све што је природа понудила, Силвана је искористила. Биље које убере у маслињаку, суши и продаје као зачинско, за справљање чајева, или с њим оплемењује маслиново уље. У дворишту породичне куће направили су фабрику за цеђење маслина и производњу украсних предмета. Њој, супругу и сину, у послу помажу и комшије из села који су код њих запослени.

„Пошто се маслине разврстају и добро оперу, иду на млевење, а онда на пресовање и добијамо уље екстра квалитета. Знате, уље које је хладно цеђено има мало горчине у себи и када га дегустирате, осетите као да вас благо пече у грлу и на непцима. Неки гости нам кажу и да је помало љуто. Зато се оно највише користи и као лек, затим за салате, када желите да га ставите у јело препоручујемо да се дода на крају и да се не обрађује много термички. Маслиново уље се чува у строго контролисаним условима, јер ако се адекватно не складишти, може да изгуби на квалитету“, наводи Силвана.

Силвана све што произведе продаје у Тирани, где у пешачкој зони у центру града има продавницу. Доста купаца има, каже, међу туристима који дођу из Србије.

Прошлогодишњи принос маслина у Албанији био је изузетан. Овог месеца је албанска влада потписала уговор с Италијом о извозу маслина у вредности од четири милиона евра. Иначе, маслине и маслиново уље Албанија извози у 82 земље света, међу којима је и Шпанија.

Могу ли маслине на српско тржиште, питала сам заменика министра пољопривреде Албаније Енија Цивиција, који ми је рекао да је иницијатива „Отворени Балкан“ умногоме допринела трговини са Србијом, да су олакшане фитосанитарне и граничне процедуре и да се размена и проток робе обављају без проблема.

„Па зашто да не, уколико има заинтересованих компанија или појединаца за увоз маслина и маслиновог уља из Албаније, наши производи би могли на српско тржиште. До сада нисмо имали велико интересовање трговаца“, рекао ми је Цивици.

У нади да ће се већ ове јесени сирове маслине појавити на нашим пијацама, поделићу један рецепт за „туршију од маслина“, тј. стављање маслине за зимницу. Уколико се уберу док су зелене, оне се мало згњече да се отворе, тако уређене стоје у води, која им се мења свакога дана. Kада вода извуче сву горчину, негде око десетог дана, маслине се усоле крупном морском или црном сољу како је овде зову. Тако могу да стоје дуго и преукусне су. Немају никакве везе с оним које купујемо у теглама.

Салата од маслина, која се сматра за традицонално албанску, јесте нешто што моји укућани и ја много волимо: маслине, празилук, обавезно лимун у комадићима, мало соли и маслиново уље.