Нови кабинет Едија Раме – улази ли Албанија до 2030. у Европску унију

То су само нека од питања на која, како кажу овдашњи аналитичари, једино сам премијер може да одговори. Све остало је на претпоставкама и нагађањима. Извесно је да ће после конституисања новог сазива парламента Албаније, 11. септембра бити представљен и кабинет актуелног премијера Едија Раме, коме је једином пошло за руком да после три узастопна мандата обезбеди и четврти, те уђе у историју албанског плурализма.

На изборима одржаним у мају ове године, са више од 52 одсто освојених гласова и 83 од 140 посланичких места у албанском парламенту, Рама је увећао парламентарну већину Социјалистичке партије у односу на претходне изборе и обезбедио себи укупно 16 година власти, откако је први пут биран за премијера 2013. године. Са таквом већином у албанском парламенту, новом-старом премијеру биће лако да потврди састав свог новог кабинета, али како ће он изгледати и даље се само нагађа.

Међутим, узимајући у обзир његову непредвидивост, али и ранију изјаву да ће у његовом кабинету бити „изненађујућих имена“, састав нове албанске владе могао би бити изван свих очекивања.

Албанска новинарка Герта Заими сматра да влада која се бира вољом једне особе може имати и добре стране. „Позитивна страна је што се ствара већа стабилност, јер премијер има уједињену странку и што унутар те странке нема много 'жеља које треба задовољити'“, рекла је Заими за РТС.

Рамина владавина обележила је последњих дванаест година политичког, економског и друштвеног живота Албаније. За то време, као најдуговечнији премијер у постсоцијалистичкој ери земље, Рама је успео да консолидује власт и учврсти доминацију своје партије, али је истовремено био у центру бројних контроверзи и политичких сукоба.

Његови мандати обележени су амбициозним пројектима урбаног развоја и инфраструктурним улагањима, добросуседским односима, процесом европских интеграција и напорима за реформу правосуђа, али и оптужбама за ауторитарни стил владања, корупцију и урушавање институција.

Умерена спољна политика донела му је подршку Брисела, али и добре позиције у региону. Био је први премијер после више од шездесет година који је дошао у историјску посету Београду. Са председником Александром Вучићем, и тадашњим премијером Северне Македоније Зораном Заевом био је иницијатор пројекта Отворени Балкан.

„Од 2013. године, када је Социјалистичка партија дошла на власт са премијером Едијем Рамом, шеф владе је изричито изјавио да не жели да има никаквих проблема са суседима. Он је доследно поштовао ту изјаву. Рама је бранио ту своју политику. Албанија има континуитет у својој унутрашњој стабилности, и у коректним односима с регионом“, наглашава за РТС аналитичар Фрок Чупи, бивши директор националне албанске новинске агенције АТА.

У изјави за РТС оценио је да су се трговински односи две земље повећали, као и кретање људи и капитала.

„Знате да многи грађани Србије долазе у Тирану и да им је у нашој земљи једнако удобно као и у било којој земљи Европске уније. То је реалност региона данас“, закључио је Чупи.

И процес придруживања Албаније ЕУ имао је најинтензивнији замах управо у време владавине Едија Раме, који је парламентарне изборе у мају ове године добио под слоганом „Албанија 2030. у ЕУ само са Едијем“.

Од стицања статуса кандидата 2014. године до отварања преговарачких поглавља након 2022, Албанија је направила видљив помак ка усклађивању својих институција и законодавства са европским стандардима. Тај период обележиле су реформе у правосуђу, улагања у инфраструктуру и снажна дипломатска настојања да земља постане део европске заједнице.

Ипак, и поред оптимистичних рокова које поставља влада, изазови попут корупције, политичке поларизације и слабих институција и даље представљају озбиљну препреку пуноправном чланству, сматрају поједини аналитичари.

За скоро 113 година своје државности, Албанија је променила 33 премијера, једино је Едију Рами пошло за руком да освоји четири узастопна мандата (2013, 2017, 2021. и 2025. године). Два пута је правио велике реконструкције свог кабинета и смењивао министре. Током његових мандата, више министара и градоначелника, па чак и његов заменик, било је под истрагом, у притвору, или је осуђено због злоупотребе положаја, корупције и финансијских малверзација.

Овај четврти мандат прилика је за премијера Раму да остави трајни траг у политичком пејзажу Албаније. Способност да спроведе потребне реформе, одржи добре односе у региону и постигне циљеве у вези са приступањем ЕУ биће кључна за његову политичку оставштину и будућност земље.