Барселона тражи ограничења јер не може да издржи милионе туриста са крузера

Велики бродови, неки виши и од просечне стамбене зграде, почињу да пристају на докове Барселоне док већи део града још спава. Дуга као пет аутобуса, ова огромна пловила долазе да укрцају или искрцају путнике, док неки бродови искрцавају хиљаде оних који желе да виде модернистичку архитектуру града и прошетају уским улицама готичке четврти.

То је сцена која се свакодневно одиграва у Барселони и то на велику жалост неких локалних званичника.

Прошлог понедељка је требало да стигне пет крузера, а у петак, 14. априла, очекује се чак осам огромних бродова који своје путнике воде на краћа или дужа крстарења.

Како се темпо туристичких долазака у шпански град од 1,7 милиона становника убрзава, локалне власти негодују у нади да ће кориговати статус Барселоне као једне од најпопуларнијих светских дестинација за крстарење.

„Шетате и одједном се појави маса људи који се држе заједно на улици. Они ништа не конзумирају и немају економски утицај. Само лутају градом четири или пет сати и одлазе“, каже Џенет Санц, заменица градоначелника и одборница одговорна за екологију, урбанизам и мобилност.

Град дуго води битку око броја туриста са крузера који пристижу у град који је 2019. достигао рекорд, премашивши 3,1 милион. Напори градских власти су, међутим, доследно били спутани недостатком надлежности над луком.

Овог пута, као што је Санцова приметила у недавном писму упућеном регионалној влади, постоји више разлога него икада да регион примени своју моћ над луком и ограничи доласке. На рекордан број путника који се очекује ове године у Барселони могу да се примене ограничења која постављају преседан уведен за Палму де Мајорку, највећу луку на шпанским Балеарским острвима.

Регион се такође бори са највећом сушом у последњих неколико деценија, што доводи до ограничења у потрошњи воде и напора да се очисти до тоне и по рибе дневно. „Потпуно је несхватљиво да у најсушнијој од последњих 100 година очекујемо више путника на крстарењима него икада пре“, наводи Санцова.

Град жели да број долазака крузера буде ограничен на 200.000 путника месечно, то јест највише три брода дневно.

Док се то не догоди, становници би били приморани да се боре за простор са око 25.000 излетника који би хтели да виде најатрактивнија места у граду, истиче Џенет Санц.

Представници Луке Барселона одговорили су на оптужбе Санцове тврдећи да 80 одсто крузера нема потребу за водом из луке, јер су опремљени технологијом за пречишћавање воде.

У саопштењу се наводи да је за више од половине туриста са крузера који ове године стижу у град – чак за 58 одсто од укупног броја – предвиђено да или започну или заврше крстарење из Барселоне, а не да долазе на само један дан.

Тиме се пуни градска каса, тврде представници Луке, позивајући се на студију из 2018. године која је открила да су туристи са крузера који су боравили најмање једну ноћ у граду трошили у просеку 230 евра дневно, што је четири пута више од 57 евра које у просеку троше они који су дошли на само неколико сати.

Последњих недеља, становници су излазили на улице са транспарентима „Стоп инвазији туриста“, „Туристичко насиље које трпимо је неодрживо“.

Међу захтевима је и да надлежни чисте најфреквентнија подручја сваке ноћи, те да учине нешто поводом прегласног озвучења и „тона смећа“ и „измета и урина на улицама“.

Санцова је протесте описала као знак потребе да се успостави равнотежа између туриста и становника који морају рано да устану због посла, шетају чистим улицама и користе продавнице које продају више од сувенира.

„Морамо да будемо град са туризмом, да, али не само са туризмом“, додала је заменица градоначелника.

„Ако постоји нешто што смо научили од пандемије, то је да идеја о јефтином туризму или туризму без ограничења, на крају буде веома скупа за град“, нагласила је Санцова указујући на квартове који су преко ноћи постали градови духова.

„Одговорност је на свима, посебно на онима у туристичком сектору, да осигурају да Барселона не постане тематски парк. Јер у тренутку то када буде, више неће бити интересантна туристима“, поручила је Џенет Санц.