Читај ми!

Чуда Кипра за три и по дана

Шта све можете видети на Кипру, импресије са кратког путовања. 

Мулти култи 

Као да сте у Грчкој, а нисте – први је утисак када слетите на Кипар. Све је слично, али ништа није исто. Ни амбијент, ни људи, ни гирос, ни тзатзики. Као да сте у некој помало оријенталној, а не европској Грчкој.

Језик вам је познат, само добар слухиста осетиће разлику. Али далеко од тога да је грчки једини језик који ћете овде чути. Кипар је прави мулти-култи лонац у којем се крчкају све нације, боје, расе и језици. Иако је енглески масовно у употреби (уосталом независност од Британије је стечена тек 1960, много Енглеза живи овде, а и вози се левом страном) најчешће сам чула руски. Острво као да је под руском опсадом. 

Источна Европа и бивша Југославија неизбежно су заступљене, на шта ће вас подсетити и један Serbian grill у Лимасолу. Али ту је и огроман број људи из разних земаља Азије и Африке, који су овде потражили корицу хлеба, или побегли од рата. Турбулентна Сирија је на само стотинак километара удаљености.

Филипинци, чини се, предњаче. Осим туриста, највише их је у градском превозу. У Никозији, која је прави мали Вавилон, наћи ћете и радњице са натписом „Манила“, али и других престоница диљем света. Сетне подсетнике на мирисе и укусе отаџбине.

Палме 

На Кипру су вам очи препуне палми. Не знам води ли се евиденција о њиховом броју, али као да су палме на овом острву у Источном Медитерану „најгушће насељене“ у Европи. Витке, високе, у двоструким и троструким дрворедима, красе сваки кутак и пејзаж претварају у тропски.

И одлично „стоје“ где год да су: на дугим шеталиштима уз море у Лимасолу и Ларнаки, централним градским авенијама или Тргу Слободе у Никозији, у залеђини плажа од ситног белог песка у луксузним хотелским комплексима Аја Напе и других туристичких дестинација.

Као слатки симбол утопијског раја са кичасте разгледнице.

Свети Лазар

Ко год се зове Лазар, мора да посети једну од најпознатијих византијских грађевина на Кипру и споменик због којег је Ларнака мета хришћанских ходочасника из целог света – цркву Светог Лазара, саграђену на његовом гробу, пронађеном у деветом веку.

И данашње име града настало је по њему, јер „ларнакс“ значи гробница.

Светог Лазара је Исус, према предању, васкрсао из мртвих четири дана после смрти, након чега је ту, у древном Китиону, данашњој Ларнаки, служио као први бискуп пуних 30 година.

Он је и заштитник града, а сваке године, на Лазареву суботу, пред Ускрс, одржава се процесија и улицама Ларнаке носи његова икона.

Мистичну унутрашњост прелепе цркве, њен божанствени у дрвету изрезбарени иконостас, фигуре светаца и иконе тешко је речима описати. Када су пронађене 890. године, Лазареве мошти су уз свечану церемонију пребачене у византијску престоницу, Константинопољ, у велелепну цркву Аја Софије. Касније су их крсташи однели на запад, у Марсеј, одакле су нестале и губи им се траг.

Легенда каже да је и чувено слано језеро у предграђу Ларнаке, богати резерват природе, настало управо захваљујући чуду Светог Лазара.

Ту су наиме били бујни виногради, чији су власници одбили да бискупу, на његову молбу, док је жедан и уморан поред њих пролазио, уделе сласни грозд, правдајући се да је грожђе слано. Онда је Лазар из освете целу долину претворио у слано језеро. 

Данас га красе јата пинк фламингоса, али и једна од највећих муслиманских светиња, Султан Теке џамија, подигнута на месту где је, после несрећног пада с магарца, погинула тетка и верни пратилац пророка Мухамеда, Ум Харам. 

Море и плаже 

Оно по чему је Кипар најпознатији сигурно су плаже и море. Туризам је овде основна привредна грана, а број посетилаца годишње више него двоструко је већи од укупног броја становника. Не чуди, јер најисточније острво Медитерана обилује дугим пешчаним плажама и природним лепотама достојним родног места Афродите, богиње лепоте.

Многе плаже носе њено име.

Најлепшу палету боја природа је умешала у националном парку Каво Греко на југоистоку, где се преплићу све нијансе плаветнила и тиркиза Средоземља, али и у оближњој монденској Аја Напи, где се може уживати у готово карипском амбијенту, уз све предности и садржаје луксузних хотелских комплекса. 

Врло популарне туристичке дестинације су и Пафос на југозападу, те традиционални Лимасол и Ларнака, за љубитеље оних класичних километарских плитких плажа, типа „равно, па скроз“, од ситног, помало блатњавог песка, са непрегледним редовима лежаљки и сунцобрана, музиком и пропратним садржајима, у које, признајем, не спадам. 

Зелена линија

 Једно од чуда Кипра је и Никозија, једина престоница у свету у којој вам треба пасош да бисте централном пешачком улицом прошетали до краја.

Због турске окупације северног дела Кипра, земља је од седамдесетих година прошлог века силом подељена на грчку Републику Кипар, чланицу Европске Уније и свих међународних организација и самопрокламовану Турску Републику Северни Кипар, ентитет који, осим Турске, не признаје ниједна држава света.

Дели их Зелена линија разграничења УН.

И престоница Никозија је подељени град, који вам пружа јединствену могућност излета на само сат или два, у један нешто другачији свет тихих трошних оријенталних улица са живописним радњицама и традиционалним кафанама, у којима можете појести укусан јагњећи кебаб или баклаву, уз веселу цику раздрагане дечурлије власника ресторана. 

 

Променада 

  Симпатични млади пар из Бејрута, који сам упознала чекајући последњи аутобус из Аја Напе, сугерисао ми је да уместо Никозије, посетим Лимасол, тог последњег дана који сам имала на располагању. И донекле сам их послушала, јер сам у једном дану обишла оба. И нисам се покајала! 

Она променада уз море какву има Лимасол, ретко се где виђа. Беспрекорно уређено шеталиште, са импресивним високим палмама, бујним зеленилом, парковима са базенима и фонтанама и мноштвом модерних архитектонских хотелских здања који у даљини заокружују савремену визуру једног медитеранског, а тропског града. Са мале временске дистанце гледано, једна од упечатљивијих слика са острва.

Модерна зграда марине и споменик на доку мамац су за селфије и фотоапарате. Средовечни брачни пар из Солуна помаже ми да овековечим тренутак.

Недалеко одатле у историјом богату прошлост баца вас невероватно добро очуван средњовековни замак. У његовим каменим одајама као да још можете да чујете вапаје заточеника подрумске тамнице и звецкање витешког оклопа Ричарда Лављег Срца, чувеног енглеског краља крсташа, који је почео да гради Лимасол током своје годину дана дуге владавине Кипром.

Тата

На Кипру сви џогирају. Вежбају, брзо ходају, или бар шетају обалом. Ни не чуди, јер непрегледно дуге пешачке стазе уз море, окупане сунцем, маме од најранијих јутарњих сати.

У мору спортским аутфитом утегнутих жена и мушкараца свих старосних група, који су свакодневно дефиловали шеталиштем у Ларнаки, најупечатљивији ми је био један тата, који је џогирао једног јутра, са слушалицама у ушима, гурајући испред себе колица с бебом у пуној брзини. Малишан је био миран к'о бубица. Као да га тата вози у Ферарију! 

А верујем да је срећна била и мама, која је тог јутра могла да предахне и мало дуже одспава.

Ја нисам,  јер већ ме је чекао авион за Атину, па Београд.

четвртак, 25. април 2024.
7° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво