Два октобарска дана на Миконосу – разбијање мита

Бљештаво беле кућице равних кровова и модрих прозора, раштркане на окерастим брежуљцима шкрте вегетације који се претапају у бескрајно плаветнило Егејског мора – то је оригинални кикладски пејзаж и типична грчка разгледница која ће вас дочекати и када стигнете на Миконос. Уз његов препознатљив симбол – низ ветрењача са десне стране луке, које маме погледе и објективе фотоапарата.

Да нису случајно ту, осетили смо на сопственој кожи, јер је Миконос решио да нам се, одмах по слетању, представи у свом правом светлу и оправда надимак „острво ветра“. Овде заборавите на чешаљ, нема никакву сврху. Ветар на Миконосу уме да буде толико јак, да ће вам одувати не само фризуру, него и мозак. Тешко ће вам бити да одржавате равнотежу или да држите стабилно телефон у рукама док покушавате да овековечите тренутак у омиљеном летовалишту светског џет-сета.

Како изгледа Миконос када сунчеви зраци смање интензитет и са њега оду они који већином долазе да би били виђени?

Као типично грчко острво изувијаних уских уличица, белом бојом свеже премазане калдрме и прелепих плажа од кремкастог песка. Ништа мање и ништа више.

Живописне камене стазице центра градића које се благо спуштају ка мору делују помало тужно и пусто када се њима не гурају хиљаде туриста. На тргу под бугенвилејама Луј Витон ташне стидљиво и безнадежно чекају своје купце. Кроз врата продавнице ретко ко се помаља. Већина ексклузивних бутика затворена је кад сезона мине.

Међу шетачима на Миконосу у октобру су посетиоци свих узраста – групе пензионера из Америке и Аустралије, породице и парови из Шпаније, Италије, Француске, младићи и девојке са свих континената. Долазе на крузерима или редовним авионским и бродским линијама, али у далеко мањем броју него током сезоне. Ипак, само током једног дана избројали смо пет директних летова из Атине и још двоструко више са разних других европских дестинација.

Које су главне атракције ка којима туристи хрле?

Мала Венеција је романтични сет кућица у низу, од којих неке датирају још из средине 18. века, уз само море, са шареним карактеристичним избаченим балконима и прозорима, које помало подсећају на Венецију. У већини њих сада су ресторани, кафићи и галерије, константно под налетом морских таласа, а у сутон окупани последњим зрацима умирућег сунца.

Сликовито, слатко, али истини за вољу – прецењено.

Атрактивне беле ветрењаче са сламнатим крововима такође су симбол Миконоса и сведок да су некада у прошлости на ово ветровито острво довожене тоне жита како би се од њих добило брашно. Ветрењаче су Млечани изградили још у 16. веку, а у употреби су биле све до 20. века.

Једна од знаменитости града је и карактеристична бела црква Панагија Парапортијани, посвећена Богородици, једна од архитектонски најинтересантнијих у целој Грчкој. Име Парапортијани би у преводу значило „која стоји поред врата“, јер је црква сазидана поред улаза у некадашње средњовековно утврђење. Претпоставља се да датира из 16. или 17. века и, због свог необичног облика, јер је грађена као двоспратна црква сачињена од пет капела, једна је од најчешће фотографисаних грађевина у држави.

Љубитељи антике неће пропустити ни оближње „најсветије од свих“ острво Делос, удаљено свега два километра, праву археолошку ризницу кикладске архитектуре и уметности од пре више од четири миленијума. Према митологији управо овде родили су се Аполон и Артемида.

Попут многих других, некада сиромашно острво, чије се становништво, у потрази за срећом, расуло по другим континентима, Миконос је шездесетих година прошлог века доживео процват развојем туризма и постао једна од омиљених летњих дестинација. Љубитељи нудизма овде су први пронашли своје уточиште, а либерална политика локалних власти, вођена маркетиншки паметно у жељи за профитом, допринела је да деценију-две касније острво стекне репутацију светске „геј Меке“.

Упоредо са рекламом и доласком познатих глумаца, певача, манекенки, расле су и цене, па Миконос још од почетка 21. века важи за једно од најскупљих и најексклузивнијих туристичких одредишта.

Фама о астрономским цифрама које су наивни туристи били приморани да истресу из новчаника за понеки коктел или морске плодове у неком од барова на престижној плажи, пунила је новинске ступце овог лета.

Али, да ли је свуда баш тако? Апсолутно не. „Турист-профитер“ превараната сигурно има понегде, али у већини ресторана, кафетерија, посластичарница, можете да вечерате, попијете пиће или поједете сладолед по ценама које су у просеку тек незнатно више него у остатку Грчке. Банкротирати нећете.

Ако сте очекивали да ћете на сваком ћошку виђати истополне парове како размењују нежности на јавним местима, и ту ћу вас разочарати. Миконос у постсезонско време ни на који начин не одаје утисак острва са епитетом какав има. Овде једноставно владају лежерност, опуштеност и неоптерећеност, као уосталом и на осталим туристичким дестинацијама диљем Грчке.

Не мањка му ни плажа – господских, са кристално бистрим морем и оним мало крупнијим „шмекерским“ песком, који се не лепи толико за тело и одећу.

Многе од њих су надалеко чувене по својим лудим журкама, дневном и ноћном проводу и ексклузивним забавама на којима су наступала нека од највећих имена светске естраде за астрономске хонораре.

На једној од најпознатијих, „Рајској плажи“ (Paradise beach) и сада трешти музика, а ритам вам удара у бубне опне, терајући ноге да га прате, иако гостију има тек на понекој лежаљци, док остале већином зврје празне.

Осим ове, по журкама је позната и оближња Super paradise.

Тиркизним водама освојиће вас и хотелима начичкана Платис Гиалос или Псару, али има и оних мирнијих, породичних, попут дубоком увалом закриљене Параге, са ресторанчићима у позадини, из којих ће вас мамити неодољиви мирис свеже спремљене рибе.

Миконос нас испраћа онако како нас је и дочекао, немирним ветром који нам мрси косу и магличастим сунцем које се на тренутке сакрије иза пенастог облака.

У два дана немогуће је обићи цело острво, али да стекнете утисак о њему свакако можете, као и да одлучите желите ли, у неко друго доба године да му се опет вратите.