Кабо да Рока - тамо где престаје копно и почиње море

"Тамо где престаје копно, а почиње море."

Овако је португалски песник из 16. века Луис да Камоес (чије име на португалском звучи најприближније као "Луиш ђ Камојш"), опевао стену високу скоро 150 метара која се уздиже изнад океана 40-так километара северозападно од Лисабона.

Све до 14. века сматрало се да је управо овде крај света.

Претећи хук Атлантика док се његови огромни таласи разбијају о високе тамне хриди, ветар који вам брише мисли из главе и растерећује душу, мирис далеких морских пространстава и слободе који вам испуњава ноздрве - такав утисак оставља Кабо да Рока, најзападнија тачка европског континента.

Овде је и најстарији светионик у Португалији, саграђен у 18. веку. Римљани су ово место звали Промонториум магнум, а касније је међу морепловцима био познат као Лисабонски рт.

На платоу изнад стене подигнут је камени обелиск са крстом и плочом, на којој су уписане географске координате и цитиране речи песника о овом јединственом месту.

Одавде пуца поглед са свих страна на драматични пејзаж који је немогуће не овековечити на фотографијама. Пазите да вас не понесе жеља за јединственим снимком па да пређете постављену ограду. То је строго забрањено, јер не само да су литице опасне, снажан ветар дува толико јако да лако можете изгубити равнотежу.

Обала је у овом делу Португалије истовремено толико дивља и питома, са оштрим црним стенама о које се обрушава океан, а које закриљују прелепе дуге плаже од ситног златног песка. Најлепше од њих су управо непосредно уз Кабо да Рока, километар - два лево и десно од њега, Урса и Адрага.

Адрага има и дубоку пећину са леве стране, до које можете допрети, пазећи да вас у међувремену не преплаве немирни валови Атлантика, којима је једноставно немогуће одолети, макар и у јануару, и не заронити попут сирене у те вртлоге морске пене који вас маме са свих страна.

Нетакнута и сирова природа ове регије део је Парка природе Синтра - Кашкаиш и сваке године посети је на хиљаде туриста, којих је било и сада, упркос пандемији.

Ако вас пут нанесе овде, дођите свакако касно поподне, јер је угођај посебан када ово чудо природе посматрате док сунце полако тоне за океан и шара небо калеидоскопом сутонских боја.