Дворци Србије, културно наслеђе и велики туристички потенцијал

Један од закључака недавно одржане онлајн конференције „Дворци Србије – заштита културне баштине“ је да грађани Србије треба да знају шта имају као културно наслеђе, како би могли да о томе говоре у свету. Један од учесника конференције је био и гост Јутарњег програма, Ненад Иванишевић, покрајински секретар за привреду и туризам.

У Србији постоји преко сто објеката, двораца и каштела, али се преко 90 одсто више не користи. Конференција је добар почетак и добро је што су два министарства и Републички завод за заштиту споменика и невладине организације укључене у ту причу да се што више прикаже све богатство којег има по целој Србији, наводи Ненад Иванишевић, покрајински секретар за привреду и туризам.

„Желимо да у сарадњи са Туристичком организацијом Војводине и Покрајинском владом укажемо и на значај очувања и искоришћавање потенцијала, јер по угледу на развијене земље Европе, имамо туре обилазака тих двораца и требало би да у будућности на туристичкој мапи Србије дворци буду посебна туристичка атракција“, наглашава Иванишевић.

Према подацима Министарства културе и информисања од 116 споменичких здања, три четвртине су у власништву државе. Значајан број двораца је још у процесу реституције. Основана је комисија са циљем да утврди стање двораца на територији Републике Србије, али и да утврди власништво и проблеме са власништвом.

„Сигуран сам да се и у случајевима где није регулисано власништво то може решити на адекватан начин, јер не могу да верујем да ће неко бити против тога да држава улаже у нешто што је културно добро, тако да очекујем да и тамо где има проблема, ти проблеми буду веома брзо решени“, напомиње гост Јутарњег програма.

Данас је око 35 двораца у употреби. Један од светлих примера је и „најмлађи“ војвођански дворац у Српској Црњи, који је обновљен средствима Министарства туризма, али је ипак већи део и даље у лошем стању.

Када прође пандемија и туризам оживи, правилном промоцијом сигурно се може обезбедити да овакви објекти обезбеде значајан приход којим би се издржавали. Наравно, један део ће бити у надлежности локалних самоуправа, а део у надлежности Туристичке организације Србије и Војводине.

„Не можемо културу посматрати искључиво као инвестицију. Ово јесте наша традиција и ми смо одговорни према својој држави онолико колико ценимо своју традицију. У сваком случају, сваки уложени динар у културу и традицију јесте нешто што ће се временом вратити кроз, на крају крајева, и васпитање генерација које долазе“, сматра Ненад Иванишевић, покрајински секретар за привреду и туризам.