Како да отпад претворимо у сировину, сачувамо воду и енергију – одговоре пружа нови Екомондо

На Екомонду у Риминију, отпад добија нову вредност, уместо да га буде бачен, постаје извор зараде. Бројке показују да Европска унија рециклира готово половину комуналног отпада, а Србија мање од петине. Огромне количине корисних сировина зато и даље завршавају на депонијама.

Како да отпад претворимо у сировину, сачувамо воду и енергију, а истовремено развијамо привреду и отварамо нова радна места? Одговори стижу са Екомонда, једног од највећих европских сајмова зелених технологија, где се представљају иновације у рециклажи, пречишћавању воде и примени вештачке интелигенције.

Јер зелена транзиција више није само питање екологије, већ и економске сигурности и конкурентности. Зато се овде не представљају само технологије, већ договарају и нови послови и инвестиције.

По чему је овогодишњи Екомондо посебан и какве могућности отвара за Западни Балкан, питали смо директорку сајма Алесандру Астолфи.

„Овогодишњи, 29. Екомондо у Риминију већи је него прошле године. Простире се на 171.000 квадратних метара, а чак 19 одсто излагача долази из иностранства, што потврђује снажан раст сектора циркуларне економије и његов све већи међународни значај", каже директорка Екомонда.

Једна од главних новина је посебан павиљон посвећен текстилу, са савременим машинама и технологијама за рециклажу текстилног отпада, што је велики изазов за модну индустрију.

Велику пажњу посветили смо и води, јер се данас губи чак 40 одсто овог драгоценог ресурса. Представљамо иновације за њену поновну употребу у пољопривреди, индустрији и домаћинствима.

Важна тема је и производња биогаса из пољопривредног отпада, који се може користити и као ђубриво.

Уз бројне међународне делегације, Екомондо је постао динамично место сусрета нових технологија, индустрије и пословних могућности.

Западни Балкан је за нас изузетно важан регион, јер из године у годину све више улаже у циркуларну економију. Екомондо отвара нове пословне могућности и за привреднике из Србије, јер будућност припада оним земљама које ресурсе буду користиле паметније и ефикасније.

После рекордно ниских летњих водостаја, проблем се наставио и ове јесени. Још једно упозорење да водним ресурсима морамо да управљамо пажљивије и ефикасније. Како да смањимо губитке, сачувамо драгоцене залихе воде и шта Србија може да научи од Италије, питали смо професора Фатонеа са Универзитета у Анкони, који на Екомонду координира више научних сесија посвећених одрживом управљању водом.

„Климатске промене и све чешће несташице воде захтевају да потпуно променимо начин управљања водним ресурсима. Пре него што почнемо да тражимо нове изворе, морамо ефикасније да користимо постојеће, смањимо губитке у водоводима и уведемо дигиталне системе за праћење потрошње воде у индустрији и пољопривреди. У Италији већ имамо успешне примере. У Тоскани се поновном употребом пречишћених отпадних вода годишње уштеди око два милиона кубних метара подземне воде, без угрожавања индустријске производње", изјавио је професор Франческо Фатоне са Политехничког универзитета регије Марке, Анкона.

Са Универзитетом у Београду већ реализујемо бројне пројекте и развијамо нове технологије за пречишћавање и поновну употребу комуналних и индустријских отпадних вода.

Вода мора постати један од кључних приоритета дугорочног планирања, а не тема којом се бавимо само када наступе суше или поплаве. Екомондо је прилика да научна достигнућа преточимо у конкретна решења.

У понедељак почиње COP31 у Анталији, конференција УН о климатским променама, а управо циркуларна економија је високо на агенти тог догађаја.