Стручњаци упозоравају: Mилионе птица годишње убијају или хватају на Медитерану

Милионе птица и даље сваке године незаконито убијају или хватају на подручју Медитерана. Ако се овакав тренд настави, државе неће испунити међународне обавезе утврђене Римским стратешким планом за период 2020–2030.

У већини земаља на које се проблем односи, организације за заштиту природе активно раде на сузбијању незаконитог убијања птица, али немају довољно ресурса да прошире и интензивирају своје активности.

Решења већ постоје, али владе морају да обезбеде њихову примену у знатно већем обиму, нарочито кроз спровођење националних акционих планова.

Рођени у шумама на северу Немачке и тешки свега неколико десетина грама, млади чешљугари (carduelis varduelis) припремају се за пут дуг неколико хиљада километара, како би зиму провели на југу Медитерана. Њихов пут препун је опасности: одморишта на селидбеним путевима нестају услед урбанизације и шумских пожара, чији су интензитет и учесталост појачани климатским променама. Због тога птице имају све мање места за одмор, што их излаже исцрпљености и предаторима.

Ипак, многим птицама путовање ће прекинути још једна опасност. Биће ухваћене због свог цвркута и упечатљивог перја, а оне које преживе кријумчарење продају се незаконито. Многе тако остатак живота проводе у кавезима на прозорима станова у Марсеју или другим градовима широм медитеранског басена. Међутим, ово је далеко од усамљеног случаја.

Популација чешљугара у Србији се не сели на југ и присутна је током целе године, али ова врста је и у нашој земљи честа жртва незаконитих активности. Од 2017. до 2023. у Србији је забележено 254 случаја незаконитог хватања и 661 случај незаконитог држања дивљих птица, а једна од најчешћих врста у откривеним случајевима је поменути чешљугар. По овоме се посебно издвајају Јабланички, Нишавски и Расински округ који се могу означити као жаришта ове појаве.

„Процењује се да се сваке године широм Медитерана незаконито убије или ухвати између 11 и 36 милиона птица селица“, изјавио је Баренд Ван Гемерден, руководилац програма за глобалне селидбене путеве у организацији BirdLife International. „Због тога су се земље овог региона обавезале да ће до 2030. године смањити незаконито убијање и хватање птица за најмање 50 одсто, у складу са Римским стратешким планом Kонвенције о очувању миграторних врста дивљих животиња и Бернском конвенцијом. Kрајње је време да се те обавезе преточе у конкретне активности".

Организације упозоравају на недовољан напредак широм Медитерана

Остварени напредак и даље је далеко од довољног. Извештај Незаконито убијање птица (ИKБ-3.0), који су објавили BirdLife International и EuroNatur, указује на алармантно стање.

„На половини спровођења Римског стратешког плана, 83 одсто од 46 процењених земаља још није усвојило мере неопходне за остваривање постављених циљева“, изјавила је др Јустине Вансyнгхел, руководитељка пројекта за птице селице у организацији EuroNatur. „Овај јаз између преузетих обавеза и њихове примене веома је забрињавајући и јасно показује колико још посла предстоји ако владе заиста намеравају да испуне оно на шта су се обавезале.“

"Иако се Србија још 2021. године обавезала да ће радити на примени Римског стратешког плана односно на искорењавању незаконитог убијања, хватања и трговине дивљим птицама, конкретни резултати и даље нису довољно видљиви. На пример, Србија је једина балканска држава која није усвојила национални акциони план за спречавање тровања дивљих животиња, упркос размерама овог проблема. Сетимо се само случаја из 2024. године, када је у Kикинди од последица тровања страдало више од 1.000 птица", појашњава ситуацију у Србији Милан Ружић, извршни директор ДЗППС-а.

У међувремену, након четири године праћења стања у осам земаља медитеранског басена, Мрежа за праћење водених птица Медитерана (Meditterranean Waterbirds Network – МWN) потврђује да претње птицама селицама и даље опстају и да су разноврсне. Међу њима су лов пуцањем без поштовања регулатива, хватање птица и загађење оловом.

Решења морају бити прилагођена локалним околностима

Резултати праћења које спроводи МWН показују да се стање разликује од земље до земље. Да би мере биле делотворне, неопходно је да одговоре на специфичне околности и изазове у свакој од њих.

„Ово је први пут да смо прикупили и обрадили податке на усклађен начин о овом проблему“, изјавила је Лаура Дами, координаторка МWN-а. „Посматрани на нивоу целог Медитерана, ови подаци показују колико још тога треба урадити, али истовремено омогућавају локалним организацијама да израде препоруке прилагођене појединачним земљама, како би оне испуниле своје међународне обавезе".

Ипак, постоје разлози за оптимизам. У већини земаља на које се проблем односи, партнерске организације мрежа BirdLife и МWN, као и организација EuroNatur, већ активно раде на сузбијању незаконитог убијања и хватања птица. Организације окупљене у оквиру мреже МWN припремају препоруке за сваку од осам земаља обухваћених програмом праћења.

Издвајају се три кључна правца деловања: уклањање законских недостатака који омогућавају незаконите активности; обезбеђивање одрживог финансирања ради унапређења научног праћења и подизања свести јавности; и јачање сарадње између јавних институција, ловаца и организација за заштиту природе. Ове мере су од суштинског значаја за претварање међународних обавеза у конкретне резултате на терену.

Наше организације позивају владе да убрзају борбу против незаконитог убијања птица (IKB), у складу са преузетим међународним обавезама, кроз сарадњу са свим релевантним актерима на унапређењу израде, финансирања и спровођења националних акционих планова.

Птице селице током свог животног циклуса прелазе границе бројних земаља, због чега је координисано деловање од кључног значаја. Мере спроведене у једној земљи биће делотворне само ако се сличне активности примењују дуж целог селидбеног пута.