Змијски отров га је убио, а његов дневник и данас помаже науци

У септембру 1957. године, директор зоолошког врта у Чикагу послао је малог, непознатог гмизавца у Природњачки музеј Филд на идентификацију. Карл Патерсон Шмит, цењени стручњак за змије са тридесет три године искуства, преузео је тај задатак. Змија дугачка 76 центиметара била је јужноафрички бумсланг, а приликом пажљивог прегледа, непажња је довела до фаталног уједа у леви палац научника, преноси Би-Би-Си.

Уместо да затражи хитну медицинску помоћ, Шмит је одлучио да искористи прилику за јединствени научни експеримент. Верујући да тако мала змија не може да убризга смртоносну дозу отрова, отишао је кући и почео детаљно да записује све промене у свом телу.

Његов дневник бележи тешку мучнину, грозницу, крварење из десни и повраћање несварене хране током ноћи. Ујутру је одбио позиве да посети лекара, страхујући да би медицинска интервенција пореметила чистоћу научног посматрања и природан ток деловања токсина.

Према његовим записима, последња реч коју је написао у свом дневнику била је „екстремно“. Убрзо након ручка, научник је изгубио свест, а лекари су могли само да прогласе смрт услед парализе дисања нешто пре петнаест часова.

Обдукција је касније открила снажна унутрашња крварења у плућима, бубрезима, срцу и мозгу, доказујући да отров бумсланга уништава способност згрушавања крви. Две деценије касније, научници су и званично потврдили да је ова повучена змија једна од најсмртоноснијих у Африци.

Од смртоносне радозналости до модерних истраживања

Екстремни приступ проучавању отрова на сопственом телу није умро са Шмитом, већ је у модерном добу добио нову, невероватну димензију. Амерички самоуки херпетолог Тим Фрајд примио је више од 850 инјекција змијског отрова и преживео преко двеста уједа током две деценије експериментисања на себи.

Његов циљ је био стварање имунитета који би помогао научницима, упркос томе што су лекари овакву праксу одувек осуђивали као изузетно опасну.

Запањујућа жртва уродила је плодом у мају 2025. године, када је студија показала да антитела из Фрајдове крви могу да неутралишу отров деветнаест различитих смртоносних врста змија.

Истраживачи са Универзитета Колумбија у сарадњи са биотехнолошком компанијом Сентиваx развили су обећавајући противотров широког спектра.

Према речима научника, овај нови лек представља значајан искорак јер антитела људског порекла имају дуготрајнији ефекат и носе знатно мањи ризик од тешких алергијских реакција у поређењу са традиционалним лековима који се добијају из коњске крви.

Нова нада за жртве змијских уједа

Светска здравствена организација (World Health Organization) класификује тровање змијским уједима као високо приоритетну, али занемарену тропску болест.

Сваке године змије убију десетине хиљада људи, док стотине хиљада остају са трајним инвалидитетом широм планете. Ситуација је посебно тешка у сиромашним, руралним подручјима где су традиционални, специфични противотрови често веома скупи или потпуно недоступни.

Због овакве статистике, развој универзалног противотрова постао је један од примарних циљева модерне токсикологије. Компанија Сентиваx увелико се припрема за даља испитивања овог новог лека на кућним љубимцима у Аустралији, пре него што званично започну клиничка испитивања на људима.

Ови темељни кораци су неопходни како би се наука осигурала да је терапија потпуно безбедна за примену.

Паралелно са овим напорима, различите светске институције настављају да траже иновативна решења за овај здравствени проблем. Истраживачи са Универзитета Вашингтон користе моделе вештачке интелигенције за дизајнирање специфичних протеина који ефикасно неутралишу токсине.

Сва ова напредна открића, подстакнута високотехнолошким истраживањима, али и невероватно опасним личним експериментима храбрих појединаца, дају јасну наду да смртоносни уједи ускоро више неће представљати нерешив проблем.