Пожар у Делиблатској пешчари: Еколошка катастрофа разоткрила грешке у газдовању и нову климатску реалност

Докторка Мирјана Ћук, биолог и стручњак за заштиту и рестаурацију природе из Светског фонда за природу у Аустрији, објашњава, у емисији Првог програма Радио Београда „У средишту пажње“, да је специфичност пешчарских пожара у томе што се ватра шири кроз површински слој земље и паљење органске материје.

„Тај површински пожар, који се лако шири кроз површински слој земље, кроз то паљење органске материје, он само тиња. Дакле, дим се дешава, тиња органска материја, и онда она само од‌једном плане, букне. То се дешава све време на Делиблатској пешчари, дешава се и сада, и зато се и даље јављају локално нове ватре", наводи др Ћук.

У Делиблатској пешчари за сада је стабилно, а сателит данас први пут не очитава жаришта у том подручју.

Додаје да кошава додатно отежава околности и распирује ватру, те да се ситуација не може у потпуности смирити док не буде кише.

Застрашујући губици и проблем са погрешно сађеним врстама

Говорећи о размерама штете и површини од више од 3.500 до 4.000 хектара опожарене територије, др Ћук истиче да су губици огромни и да ће се тачни подаци знати тек после мониторинга. Ипак, упозорава да се јавност превише везује за шуме, наглашавајући да шуме, у својој основи, природно не припадају пешчари.

„Де факто се у последњих 200 година, нарочито у последњих 70 година, 91% отворених станишта се трансформисало јер смо садили погрешне дрвенасте врсте у Делиблатској пешчари. И ми имамо - уместо степа на песку и пешчарских травњака, већински шуме багрема и бора које су ту намерно сађене", истиче она.

Посебно наглашава да је бор погрешно одабрана врста која итекако поспешује шумске пожаре због пуно смоле и шишарки које пуцају као катапулт, док је багрем инвазивна врста која преузима ресурсе. Са друге стране, велику забринутост изазивају уништени травнати екосистеми, односно природна вегетација на песку која представља заштићена станишта од европског и глобалног значаја.

Шта доноси обнова и зашто се пракса у шумарству мора мењати?

Када се пожар угаси, уследиће рад на рестаурацији подручја. Др Ћук наводи да је већ учествовала на радним састанцима са експертима из области шумарства, јавних предузећа и министарстава, где је постигнут договор да се пракса у шумарству мора мењати.

„То значи да нећемо по сваку цену пошумљавати подручје погрешним врстама. Јако је важно да и слушаоци чују и разумеју: не можемо садити било какву шуму било где. Да су избори погрешни са несагледивим последицама, ево управо Делиблатске пешчаре као примера", поручује др Ћук, додајући да ће приоритет бити обнављање природних шума и отворених станишта.

Ипак, упозорава да Панонску низију осим дезертификације погађа и интензивно ширење инвазивних врста, при чему ће багрем, као најагилнија врста, имати највећу шансу да међу првима заузме отворене еколошке нише.

Угрожен јединствени биљни и животињски свет

Делиблатска пешчара се простире на 35.000 хектара чисте дивљине и представља јединствен природни феномен у потпуности изолован од цивилизације, због чега обилује ендемским и ретким врстама које се не могу наћи нигде другде у Србији или свету.

„Ја се бринем шта ће бити са неким биљним врстама које сам и сама тешко налазила или их нисам нашла уопште, јер претпостављамо да су одатле ишчезле. А исто тако верујем да ће овај пожар многе друге врсте у потпуности уклонити са списка флоре и фауне Делиблатске пешчаре", упозорава.

Додаје да су губици међу крупнијим сисарима и целокупним животињским светом огроман ударац који се никако не сме занемарити.

Нова климатска реалност и лекције за будућност

Мирјана Ћук је, у емисији Првог програма Радио Београда „У средишту пажње“, истакла да су екстремне суше и више температуре на свом врхунцу у новијој историји, те да овакве катастрофе више нису изоловани инциденти, већ наша нова реалност са којом ћемо морати да живимо.

„Ово није безазлено, ово није наивно и ово је сигурно нешто што ће нас пратити и у будућности. Делиблатска пешчара је увек била ризично подручје када су пожари у питању, претрпела је огромне пожаре у прошлости, али никада, никада оволико велики пожар", наглашава она.

Позивајући надлежне структуре и целокупно друштво да из ових догађаја извуку поуку, др Ћук закључује да систем заштите од пожара мора да се унапреди и да се на ризичним локацијама широм земље мора деловати превентивно, пре него што буде касно.