Нестаје лед, стижу китови – велика промена екосистема на Арктику

То је закључак вишедеценијског истраживања током којег су забележене и снимљене стотине највећих светских китова, укључујући грбаве китове, мале китове и перајаре, како се током лета хране у морима без леда дуж обале.

Ниједан од ових морских сисара историјски није био присутан на овом подручју, јер им је лед онемогућавао приступ приобалним водама. Сада, како климатске промене загревају море и топе лед, они су се прилагодили новим условима.

Научници тај феномен описују као сезонске арктичке „помаме за храном“ – део велике промене режима у океанском екосистему дуж источног Гренланда.

Промена је драматична – током истраживања са бродова у том региону све до 2006. године није забележен ниједан грбави кит.

Године 2007. примећено је седам грбавих китова, док је до 2024. године забележено 150 опажања ових огромних животиња са бродова.

Прва систематска истраживања китова усани – групе којој припадају перајари, мали и грбави китови – дуж обале источног Гренланда истраживачи су спровели током лета 2015. и 2024. године.

Те податке комбиновали су са кретањем 15 китова опремљених сателитским одашиљачима, као и сведочењима инуитских ловаца, чиме је створена слика онога што је водећи истраживач, професор Мадс Петер Хеиде-Јøргенсен, назвао „великом променом еколошког режима“.

Процењује се да је током лета 2024. године око 4.000 грбавих китова, 6.000 перајара и 6.000 малих китова посетило Гренландско море.

Професор Хеиде-Јøргенсен, из Гренландског института за природне ресурсе, рекао је за Би-Би-Си да су промене у том региону „вероватно најрадикалније које можемо видети било где у субарктичком подручју“.

До промене је дошло услед пораста температуре мора и доступности хране. Чини се да се китови хране рибом која је доспела у топлије воде источног Гренланда.

Истраживачи су проценили да би три врсте китова током летње сезоне храњења могле да поједу најмање 800.000 тона рибе и крила.

На основу ове студије није јасно да ли промена одражава укупан пораст бројности ових врста китова или само њихову прерасподелу из других подручја.

Други стручњаци са којима је британски јавни сервис разговарао рекли су да су забринути због тога што истраживање указује на прилив животиња из западног Гренланда. То је осетљиво питање на Гренланду, земљи у којој се неке врсте китова лове.

Ипак, научници наводе да њихови резултати показују да се ови „опортунистички“ китови усани очигледно прилагођавају променама и да би од њих чак могли имати користи.

Међутим, друге арктичке врсте су „сада у невољи“, објаснио је професор Хеиде-Јøргенсен.

Животиње попут нарвала и белуга деле станиште са овим другим китовима или их они чак потискују из њихових станишта.

„За неке врсте климатске промене нису нужно проблем – оне отварају нове могућности. Али друге врсте губе своје станиште“, истакао је професор Хеиде-Јøргенсен,