Нова нада за орла крсташа – после критичних година стижу рекордни резултати

Једна од најређих птица грабљивица у Европи и симбол који се налази на грбу Србије, орао крсташ, бележи значајан опоравак у нашој земљи. Након што се пре мање од десет година у Србији гнездио само један пар, данас је забележено чак 29 територијалних парова, док је овогодишња сезона донела рекордних 25 младунаца.

Говорећи у Јутарњем програму РТС-а, Урош Стојиљковић из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије оценио је да је реч о резултату деценије преданог рада: „То је и био циљ кад се уопште кренуло са опоравком ове популације. Те 2017. године смо били на једној клацкалици са тим једним паром који је био на северу Србије – да ли ћемо остати без те врсте као гнездеће врсте у Србији или ћемо успети да је опоравимо“.

Стојиљковић додаје да је данас ситуација знатно другачија и да је леп осећај када, после десет година труда, можете да кажете да наредној генерацији ипак остаје опорављена популација неке врсте, а не још једна ишчезла.

Успех, како истиче, није дошао случајно. У заштиту орла крсташа били су укључени орнитолози, волонтери, локалне заједнице и бројни љубитељи природе.

„Крсташ је постао врста у фокусу. Некада је то била врста коју је знао мали број ентузијаста орнитолога, а сада широка јавност прати шта се дешава готово као резултат неке утакмице“, рекао је Стојиљковић.

Стојиљковић подсећа да је први пар орлова крсташа 2017. године био чуван непрекидно како би се спречило узнемиравање током гнежђења.

„Рађено је на спречавању тровања, садњи дрвећа, постављању платформи за гнезда, обележавању птица и промоцији заштите врсте. Много активности током протелих 10 година је довело до овог резултата“, нагласио је Стојиљковић.

Иако се популација опоравља, опасности су и даље бројне.

„Имали смо и ове године четири пара која су прекинула гнежђење због узнемиравања. Људи често мисле да су то јаке и отпорне птице, али ова врста је веома осетљива“, упозорава Стојиљковић.

Као највеће претње издваја узнемиравање, тровање, страдање на далеководима и губитак станишта.

„Војводина је практично пољопривредна пустиња када је реч о старим стаблима погодним за гнежђење. Уз климатске промене и све чешће олује, гнезда и младунаци су додатно угрожени“, објашњава Стојиљковић.

Посебну пажњу јавности привукла је прича о младом орлу Феликсу, који је прошле године обележен телеметријским уређајем.

„Прелетео је Македонију, Грчку, пратио обалу Турске и завршио у Сирији као жртва отмице. На сву срећу, наша партнерска организација успела је да дође до њега и он се већ месецима налази у прихватилишту“, рекао је Стојиљковић.

Захваљујући донацијама грађана прикупљен је новац за његов повратак, а у Друштву за заштиту и проучавање птица Србије први покушај да се врати у домовину спречио је рат на Блиском истоку.

„Требало би наредних дана да имамо Феликса у Србији“, поручио је Стојиљковић.