Зашто се баш Европа тако брзо загрева

Велики део западне Европе тренутно пролази кроз интензиван топлотни талас са неуобичајено високим температурама, и то од Уједињеног Краљевства и Ирске на северу, преко Немачке и Француске у централној Европи, па све до Шпаније и Италије на југу.

Ово неуобичајено топло време на прагу лета последица је такозване „топлотне куполе“ (heat dome). Тај снажан и споро покретан систем високог ваздушног притиска, који стиже из северне Африке, задржава врућ ваздух изнад Европе попут поклопца на лонцу који ври.

Према подацима европске Службе за климатске промене Коперникус, такви атмосферски системи постали су чешћи током последњих 25 година, што доводи до све учесталијих и интензивнијих топлотних таласа.

„Температуре ових размера некада су биле изузетак чак и усред лета“, изјавила је Фридерике Ото, професорка климатских наука на Империјал колеџу у Лондону. „Ова рекордна врућина јасно носи печат климатских промена.“

Европа се загрева двоструко брже

Још је прерано да се прецизно утврди у којој мери је овај најновији екстремни топлотни талас појачан ефектом стаклене баште, услед емисије фосилних горива.

Међутим, претходне анализе неколико топлотних таласа у Европи од 2003. године, које су спровели климатски научници из организације World Weather Attribution са седиштем у Уједињеном Краљевству (чија је суоснивачица Фридерике Ото), показују да су такви екстремни временски услови постали „много вероватнији и интензивнији због климатских промена које је изазвао човек“.

Најновији извештај о стању климе у Европи, објављен у априлу, наводи да је најмање 95 одсто континента током 2025. године забележило температуре изнад годишњег просека. Интензивни топлотни таласи са температурама изнад 30 степени Целзијуса осетили су се чак и северно од Арктичког круга, док је температура површине мора била „највиша икада забележена“.

„Европа је континент који се најбрже загрева, а последице су већ сада озбиљне“, рекао је Флоријан Папенбергер, директор Европског центра за средњорочне временске прогнозе, једне од агенција које стоје иза овог извештаја.

Европа се, заправо, загрева двоструко брже од глобалног просека. Просечна температура је порасла за 2,5 степени Целзијуса у односу на прединдустријски период с краја 19. века. На глобалном нивоу забележен је просечан пораст од 1,4 степена.

Зашто постаје оволико вруће?

Део разлога за убрзано загревање лежи у самом географском положају. Европа је повезана са Арктиком, јединим подручјем на свету које се загрева још брже. Према подацима европске Службе за климатске промене Коперникус, просечни пораст температуре око Северног пола већ је премашио 3,3 степена Целзијуса. То је делом и због тога што тамнији Арктички океан, са којег се отопио лед, апсорбује више сунчеве светлости него сам лед који је рефлектује.

Тај процес, познат као албедо-ефекат, присутан је и широм Европе. Делови континента који су некада били под ледом током целе године или до касног лета, попут високопланинских предела Алпа, сада све чешће остају без снежног покривача. Пошто тамније тло рефлектује мање сунчевог зрачења назад у свемир, загревање се додатно убрзава.

Промене ветрова мењају временске обрасце

Научници такође повезују загревање Европе са променама у млазној струји (jet stream), ваздушној струји на великим висинама која тече са запада према Европи. Ти ветрови, који су некада били релативно стабилни, такође су поремећени климатским променама, што доводи до екстремнијих временских образаца који имају тенденцију да се дуже задржавају на истом месту.

Студија из 2022. године, коју је водила Ефи Руси, тадашња постдокторска истраживачица на Институту за истраживање утицаја климе у Потсдаму у Немачкој, показала је да су периоди у којима се млазна струја дели на два крака постали учесталији. То резултира већим бројем топлотних таласа широм Европе – нарочито на западу континента.

„У овом региону, који се поклапа са излазним подручјем олујних система који са северног Атлантика долазе према Европи, временски системи обично потичу са Атлантика и зато имају ефекат хлађења“, изјавила је тада Руси. „Током стања двоструке млазне струје, временски системи се преусмеравају ка северу, па над западном Европом могу да се развију дуготрајни топлотни таласи.“

Парадокс: чистији ваздух загрева планету

Парадоксално је то што су напори у решавању једног другог еколошког проблема изгледа допринели јачем загревању Европе. Извештај о стању климе у Европи за 2025. годину истиче да су строжи прописи о квалитету ваздуха од 1980-их смањили загађење, али су сада одговорни за више температуре.

Пре увођења правила о чистом ваздуху, ситне рефлектујуће честице сулфата и нитрата из издувних гасова аутомобила и фабричких димњака индиректно су помагале у хлађењу континента тако што су рефлектовале сунчеву светлост, чиме су „делимично ублажавале загревање изазвано повећањем гасова са ефектом стаклене баште“.

Климатски научници, међутим, наглашавају да то не значи да свет треба да одустане од напора за смањење штетних емисија.

Потреба да се загревање задржи на што нижем нивоу истакнута је и у новом извештају који су у четвртак објавили Светска метеоролошка организација УН и британски Met Office. Студија предвиђа просечне глобалне температуре близу рекордних вредности у наредних пет година и наводи да је „вероватно“ да ће свет пре 2031. године доживети нову најтоплију годину у историји мерења.

„Задатак пред нама је јасан“, рекао је почетком овог месеца генерални секретар УН Антонио Гутереш, позвавши на напоре за ограничавање пораста температуре како би се „изградила сигурнија, праведнија и отпорнија будућност за све“.

Прошле недеље, УН су изгласале наставак подршке „брзом, праведном и равноправном преласку са фосилних горива“. У међувремену, брзо увођење обновљивих извора енергије од 2000. године већ је удаљило трендове загревања од најгорег могућег сценарија.