Ниво мора је виши него што смо мислили, а последице су огромне

Истраживачи су прегледали стотине научних студија и процена опасности, откривши да је око 90 одсто њих потценило добијене резултате о вредностима висине мора и океана. Осцилације у нивоу воде чешћи су проблем на Пацифику и у Југоисточној Азији, а мањи у Европи и дуж обала Атлантског океана.

Сателитска посматрања откривају да су, услед спуштања копна и пораста нивоа мора, многи приобални региони изложени већем ризику од поплава него што се раније мислило.

Метеоролошка слепа тачка

„Узрок различитих резултата је неусклађеност између начина мерења надморске висине мора и копна.Тамо где се море сусреће са копном, многи фактори се често не узимају у обзир када се користе сателити и модели са копна“, истакао је коаутор студије Филип Мајндерхуд, професор хидрогеологије на Универзитету и истраживачком центру Вагенинген у Холандији.

Одступања у мерењима названа су „методолошка слепа тачка“.

„Студије које израчунавају утицај пораста нивоа мора обично „не посматрају стварно измерени ниво мора, па су користиле ову вредност од нулте тачке“ као полазну тачку“, рекла је главна ауторка Катарина Сигер са Универзитета у Падови у Италији.

„На неким местима у Индо-Пацифику, тај ниво је близу једног метра. Многе студије при прорачунима мере нивое мора без таласа и струја, а реални резултати добијају се мерењима на ивици воде океана које стално подижу ветар, плима, осека, промене температуре, ефекат Ел Ниња“, истакао је проф. Мајндерхуд.

Ако се ниво мора подигне за више од метар – као што неке студије сугеришу да ће се догодити до краја века – ниво воде могао би да поплави око 37 одсто копна и угрози начин живота од 77 до 132 милиона људи више, наводи се у студији.

Велики ризик за становнике приобалних делова света

„У свету има много људи за које је ризик од екстремних поплава много већи него што се мисли.У Југоисточној Азији, по резултатима студије,има највише људи којима је већ угрожен начин живота услед пораста нивоа мора. У том региону неслагања мерења су јасно видљива“, рекао је Андерс Леверман, климатолог у Потсдамском институту за истраживање климатских утицаја у Немачкој.

За седамнаестогодишњу климатску активисткињу Вепаиамеле Триф, пројекције нису апстрактне. У њеном дому на острву  у јужнопацифичком архипелагу Вануату, обала се видљиво повукла током, са еродираним плажама, ишчупаним приобалним дрвећем, а неке куће су сада једва удаљене око један метар од мора током плиме.

„Ове студије нису само речи на папиру. Нису само бројеви. То су стварни извори прихода људи.Ставите се у позицију наших приобалних заједница – њихови животи ће бити потпуно преокренути због пораста нивоа мора и климатских промена", наводи професор.

Обраћање пажње на почетну тачку – нова студија открива истину

"Прорачуни који могу бити тачни за мора у целини или за копно нису сасвим тачни на тој кључној тачки пресека воде и копна.То посебно важи за Пацифик", навео је проф. Мајндерхуд.

Да бисте разумели колико је део копна виши од воде, потребно је да знате надморску висину копна и надморску висину воде. Истраживања наводе да је велика већина студија претпоставила да је нулти степен у скупу података о надморској висини копна ниво воде, али то није релевантно“, рекао је стручњак за пораст нивоа мора Бен Штраус, извршни директор компаније Climate Central.Његова студија из 2019. године била је једна од ретких која је тачна и прихваћена.

„То је само основна вредност од које полазите, а људи греше“, рекао је Штраус, који није био део истраживања.

"Већина локалних планера познаје своје приобалне проблеме и прави планове у складу са тим" у складу с тим, рекао је Роберт Коп, стручњак за ниво мора са Универзитета Рутгерс.

Нови извештај УНЕСКО-а упозорава на велике празнине у разумевању колико угљеника океан апсорбује. У том извештају се наводи да се модели разликују за 10 до 20 одсто у процени величине угљеника, што покреће питања о тачности глобалних климатских пројекција које се на њих ослањају.

Студије указују на то да владе можда планирају приобалне и климатске ризике са непотпуном сликом о томе како се океан мења

„Када се океан приближи, одузима нам више од земље коју смо некада имали.Пораст нивоа мора не мења само нашу обалу, већ мења и наше животе. Не говоримо о будућности – говоримо о садашњости“, рекао је Томпсон Натуови, климатски активиста.