Од усисивача до извора угљен-диоксида – Амазонија на прагу хипертропског стања

Промене које су већ наступиле, али и оне које тек предстоје, толико су драстичне – на основу података прикупљаних широм Амазоније током више од три деценије – да су истраживачи сковали нови појам: „хипертропско“. Реч је о условима какви на Земљи нису постојали милионима година.

Стручњаци су анализирали како дрвеће, као и тло у којем је укорењено, реагују на периоде високих температура и суше. Како се ти периоди појачавају, они пружају кратак увид у оно што би могло постати нова нормалност у наредних 100 година.

„Када се јаве ове вреле суше, то је клима коју повезујемо са хипертропском шумом, јер је она изван граница онога што данас сматрамо тропском шумом“, каже географ Џеф Чејмберс са Универзитета Калифорније у Берклију.

Модели засновани на подацима које су прикупили Чејмберс и његове колеге, чији закључци су објављени у часопису Нејчер, показују да ће ове вреле суше вероватно бити још чешће до 2100. године и да ће се јављати током целе године, чак и током кишне сезоне (отприлике од децембра до маја).

Предвиђа се да ће дрвеће умирати у већем броју због смањене влажности земљишта, што може изазвати два повезана проблема – хидраулични колапс, када мехурићи ваздуха блокирају транспорт воде унутар стабла, и угљенично изгладњивање, када се поре на листовима затварају у покушају да се сачува вода, што потом утиче на фотосинтезу.

Теренска мерења показују да се то већ дешава у екстремним условима данашње амазонске климе. Ако Амазонија постане хипертропска, ти екстреми ће се јављати много чешће, потенцијално повећавајући стопу морталитета дрвећа за 55 одсто.

„Показали смо да су брзорастућа стабла са ниском густином дрвета рањивија и да умиру у већем броју него стабла са високом густином дрвета. То имплицира да би секундарне шуме могле бити подложније смртности изазваној сушом, јер у њима има већи удео оваквих врста дрвећа“, каже Чејмберс.

Део студије био је усмерен на два конкретна амазонска локалитета погођена сушама 2015. и 2023. године, које су биле подстакнуте неуобичајено топлим Ел Нињо догађајима. Критични праг доступности воде био је исти на оба локалитета и у обе године, што указује на потенцијално распрострањену промену.

Истраживачи предвиђају да ће се већина хипертропских шума појавити у региону Амазоније, али је вероватно да ће се појавити и у Африци и Азији. Те шуме би могле да се преокрену из „усисивача“ у изворе угљеника, како дрвеће буде одумирало.

Ове пројекције заснивају се на обимним подацима и представљају још један отрежњујући подсетник на то колико су шуме важне за равнотежу атмосфере и шта се дешава ако их изгубимо.

„Све зависи од тога шта ћемо урадити. На нама је да одлучимо у којој мери ћемо заиста створити ову хипертропску климу. Ако будемо емитовали гасове са ефектом стаклене баште колико год желимо, без икакве контроле, створићемо ову хипертропску климу много раније“, истиче Чејмберс.