Шарлот Самелин, амбасадорка Шведске у Србији: Важно је да осигурамо праведну зелену транзицију

Које пројекте бисте истакли као најважније за заштиту животне средине у Србији које је Шведска подржала?

– У Србији смо годинама радили у бројним секторима животне средине: од управљања отпадом и циркуларне економије у пројекту „ОДВАЈАМО“ којим се уводи примарна сепарација отпада у 17 општина. Такође смо подржали реализацију кључних инфраструктурних пројеката као што је постројење за пречишћавање отпадних вода у Нишу које је тренутно у изградњи, а помажемо и у превенцији и контроли индустријских емисија како би се смањило загађење.

Радимо и на ангажовању грађана кроз локалне организације цивилног сектора за заштиту животне средине и помажемо локалним општинама у примени закона о заштити животне средине. Посебно смо ангажовани у очувању мочвара.

Ми смо, у промоцији Зелене агенде за Србију, са преко два милиона долара подршке, укључујући 600.000 долара помогли седам иновативних пројеката обнове мочвара.

Зашто је заштита мочвара посебно важна за борбу против климатских промена?

– Ми имамо обичај да кажемо да су мочваре тихи чувари, оне филтрирају и складиште воду, могу да складиште двоструко више угљеника него светске шуме заједно.

Мочваре регулишу локалну климу, а такође су и заштита од поплава и суша. Посетила сам нека мочварна подручја у Србији и тамо постоји невероватна природа и дивљи свет који треба заштитити.

У Националном парку Тара коришћен је иновативни „хватач магле“ како би се помогло у поновном успостављању водног режима неопходног за опстанак угрожених врста маховине. У Засавици, дронови ће се користити за праћење и уклањање инвазивне вегетације. У Специјалном резервату природе Краљевац пројекат је заштита станишта строго заштићене врсте рибе.

Можете ли нам рећи нешто о томе како је Шведска решила проблем управљања отпадом, смањила емисију ЦО₂ и постигла чист ваздух?

– Забранили смо депоније и отпад третирамо као ресурс. Тренутно се 40 одсто, комуналног отпада рециклира или користи за енергију и грејање. Пракса добијања енергије из отпада је толико ефикасна да заправо увозимо више од 1,3 милиона тона отпада годишње из земаља попут Велике Британије, Норвешке и Ирске за постројења за спаљивање. Смеће се сагорева у спалионицама са ниском емисијом угљеника, а отпад од хране се претвара у климатски прихватљиво биогас гориво.

Домаћинства сортирају отпад више од четири деценије, прво стакло, затим папир и картон и пластику. Увели смо принцип одговорности произвођача.

Смањили смо емисије за преко 70 процената од 2005. године и имамо обавезу да достигнемо нето нулте емисије до 2045. године смањењем емисија кроз обновљиве изворе енергије, електрификацију и хватање угљеника.

Чист ваздух је приоритет! Побољшање је постигнуто строгим законима о заштити животне средине и међународном сарадњом.

Шта можемо научити из искуства Шведске у погледу заштите животне средине и одрживог развоја?

– Потребна је сарадња између владе, индустрије, академске заједнице и грађана, улагање у истраживање и развој и јасна стратегија. Основа би увек требало да буде јак правни темељ. Имамо оно што називамо оквиром климатске политике, а тај оквир се састоји од закона о клими, састоји се од јасних циљева. Потребне су кампање у друштву, већ у школама, да се заиста схвати да је решавање еколошких и климатских промена одговорност целог друштва.

Какве планове имате за следећу годину у вези са сарадњом између Шведске и Србије и шведском подршком у области заштите животне средине?

– Видели смо да је постигнут напредак. Планирамо да следеће године наставимо да подржавамо реформе у области заштите животне средине, њихову имплементацију и осигуравање да се усвојени закони спроводе.

Надамо се да ћемо видети значајан напредак у реформама које Шведска подржава у оквиру поглавља 27 правних тековина ЕУ, као што је усвајање новог закона о Интегрисаном спречавању и контроли загађења, спровођење мера заштите животне средине на локалном општинском нивоу и побољшани капацитет јавних тужилаца да позову на одговорност оне који почине еколошке злочине.

Можете ли рећи нешто о економској, безбедносној и културној сарадњи између Шведске и Србије и где видите могућности за даљи развој?

 – Ми имамо фантастичну основу за економску, политичку и културну сарадњу. Српска дијаспора у Шведској је велика и даје огроман допринос. Надамо се да ћемо наставити много да радимо на зеленој агенди, одрживости, клими и пословању. Са шведском пословном заједницом смо се ове године такође много фокусирали на ESG принципе и мислим да је то елемент који ће се наставити. Оно што је такође кључни елемент у Шведској, а мислим и за Европу и Србију, јесте да осигурамо да имамо праведну зелену транзицију.