Гљива из Чернобиља развила невероватну способност, радијација јој прија

Један део разлога могао би бити одсуство људи… али за један организам, барем, јонизујуће зрачење које и даље постоји у околним структурама реактора могло би бити предност.

Тамо, приљубљена за унутрашње зидове једне од најрадиоактивнијих зграда на Земљи, научници су пронашли чудну црну гљиву која, изгледа, живи свој најбољи живот.

Гљива се зове cladosporium sphaerospermum, а неки научници сматрају да њен тамни пигмент меланин може да јој омогући да „искоришћава“ јонизујуће зрачење кроз процес сличан начину на који биљке користе светлост за фотосинтезу. Овај предложени механизам се назива радиосинтеза.

Али ево онога што је заиста необично код C. sphaerospermum – иако су научници показали да гљива боље успева у присуству јонизујућег зрачења, нико није успео да утврди како или зашто. Радиосинтеза је теорија коју је тешко доказати.

Загонетка је почела крајем 90-их, када је тим на челу са микробиолошкињом Нели Ждановом из Националне академије наука Украјине започео теренско истраживање у Чернобиљској зони искључења како би открио какав се живот, ако га уопште има, може наћи у склоништу око уништеног реактора.

Тамо су били запањени када су пронашли читаву заједницу гљива, документујући невероватних 37 врста. Посебно је упадљиво што су ти организми били тамних до црних нијанси, богати пигментом меланином.

C. sphaerospermum је доминирала узорцима и показивала једне од највиших нивоа радиоактивне контаминације.

Колико год откриће било изненађујуће, оно што је уследило додатно је продубило мистерију.

Радиофармаколог Екатерина Дадачова и имунолог Артуро Касадевал, обоје са Колеџа медицине „Алберт Ајнштајн“ у САД, предводили су тим научника који је открио да излагање C. sphaerospermum јонизујућем зрачењу не оштећује гљиву на начин на који би то урадило другим организмима.

Јонизујуће зрачење описује емисију честица довољно снажних да избију електроне из атома, претварајући их у јоне.

Звучи прилично безазлено на папиру, али у пракси јонизација може раздвајати молекуле, ометати биохемијске реакције и чак оштетити ДНК. Све то је веома лоше за човека, мада се може искористити за уништавање ћелија канцера које су посебно осетљиве на такве ефекте.

Међутим, C. sphaerospermum је изгледала чудно отпорна и чак је боље расла када је била изложена јонизујућем зрачењу. Други експерименти показали су да јонизујуће зрачење мења понашање меланина, што је било довољно занимљиво за даље проучавање.

У пратећем раду Дадачове и Касадевала из 2008. године први пут је предложен биолошки пут сличан фотосинтези.

Гљива, и друге сличне, изгледало је да „прикупљају“ јонизујуће зрачење и претварају га у енергију, при чему меланин игра улогу сличну хлорофилу, који апсорбује светлост. Истовремено, меланин делује и као заштитни штит од штетнијих ефеката зрачења.

Ово изгледа потврђују и резултати рада из 2022. године, у коме су научници описали шта се догодило када су C. sphaerospermum однели у свемир и поставили на спољашњу страну Међународне свемирске станице, излажући је пуном интензитету космичког зрачења.
Сензори постављени испод петријеве посуде показали су да је мања количина зрачења прошла кроз гљиву него кроз контролни узорак који је садржао само агар.

Циљ тог рада није био да демонстрира радиосинтезу, већ да истражи потенцијал гљиве као штита од зрачења за свемирске мисије, што је заиста занимљива идеја. Али, чак и након тог рада, и даље не знамо шта та гљива заправо ради.

Научници нису успели да покажу везивање угљеника које зависи од јонизујућег зрачења, нити повећање метаболичке енергије, нити јасан механизам „храњења“ енергијом.

„Права радиосинтеза, међутим, још увек није показана, а камоли редукција једињења угљеника у форме са већим енергетским садржајем или фиксација неорганског угљеника покренута јонизујућим зрачењем“, пише тим на челу са инжењером Нилсом Аверешом са Станфорда.

Идеја радиосинтезе је изузетно занимљива, као нешто из научне фантастике. Али можда је још занимљивије то што ова чудна гљива ради нешто што не разумемо, а неутралише нешто што је људима толико опасно.