Климатска правда на конференцији у Бразилу

Белем, сиромашни град на рубу амазонске прашуме која је суочена са убрзаним крчењем, пожарима и последицама климатских промена, за домаћина конференције изабран је зато да би светски лидери погледали климатску кризу директно у очи.

„Будућност не припада нама већ нашој деци и унуцима. Морамо се запитати какво наслеђе желимо да им оставимо. Пут пред нама биће тежак, али то је и велика прилика да изградимо чистије економије, обновимо природу и побољшамо здравље и благостање свуда“, рекао је Вилијам, принц од Велса.

Иза нас је једна од најтоплијих година у историји са рекордним бројем временских непогода.

„Танзанија, као и многе друге земље наставља да се суочава са ескалацијом климатских утицаја који угрожавају наше развојне тежње, упркос томе што доприноси мање од 4 одсто глобалних емисија. Одлука у Белему мора да садржи експлицитне индикаторе за начине имплементације, финансирање, технологију, трансфер технологије и изградњу капацитета“, рекао је Питер Мсофа,Танзанија.

Због глобалног отопљавања и пораста нивоа мора неке мале острвске државе су у опасности од нестајања

„Деценију након Париског споразума, свет се и даље удаљава од границе од 1,5 степени Целзијуса која одређује да ли ц́е наша острва нестати. За нас на Фиџију и широм Пацифика, то није политички циљ, већ спас“, рекао је

„Жалосно је што су урагани пете категорије попут Ирме, Марије, Доријана, а сада и Мелисе, нова реалност карипских држава. Али постоји нада ако сарађујемо и испунимо обавезе“, рекла је Џојел Кларк, министарка за одрживи развој и климатску акцију, Свети Китс и Невис.

„За нас, климатски утицаји нису само еколошки, вецћ економски шокови. Само у последњој деценији, екстремни временски догађаји нанели су штету већу од половине нашег БДП-а. Потребно је да сви главни емитери ускладе Национално утврђене доприносе и да делују хитно, како наука, а сада и међународно право, захтевају“, рекао је Ралф Регенвану,министар за климатске промене, Ванату.

На прошлогодишњој климатској конференцији у Азербејџану обећано је да ће земље у развоју до 2035. годишње добијати 300 милијарди долара за борбу против климатских промена и прилагођавање њиховим последицама. По неким проценама та сума би требало да износи око 1,3 билиона долара.