Оземпик потиче од чудовишта, а тако смо добили и многе друге лекове

Крајем 20. века, ендокринолог Данијел Дракер је тражио хормон довољно сличан ГЛП-1 који се налази у људским цревима и који би имао сличне ефекте потискивања апетита и регулисања нивоа шећера у крви, али да се спорије разграђује у људском телу.

Дракер је читао о раду ендокринолога Џона Енга, гастроентеролога Жан-Пјер Рауфмана и биохемичара Џона Пизана, који су секвенцирали протеине из отрова гила чудовишта и открили да су два веома слична људском ГЛП-1.

Заједно са својим тимом на Универзитету у Торонту, Дракер је дошао до гила монструма од зоолошког врта у Јути како би га сецирао за будућа истраживања. Његов рад је потврио да је гуштерови јединствени гени производе протеин ексендин-4, који ради све што и ГЛП-1 али се дуже задржава у телу.

Синтетичка верзија је направљена наредних година, али је требало све до 2005. године да га ФДА одобри за лечење дијабетеса типа 2. Оземпик је сада постао и изузетно популаран у борби против гојазности, а назиру се и многе друге потенцијалне примене.

Од лечења хипертензије до хемотерапије

Ово није први пут да смо се ослонили на хемијски арсенал отровних животиња. Многи спасоносни лекови потичу од неких од најопаснијих животиња.

Један од најпродаванијих лекова широм света потиче од змијског отрова. Лисиноприл снижава ниво ензима који ограничавају проток крви, због чега се преписује код хипертензије, као и онима који су преживели срчани удар.

Његов творац у природи је бразилска отровница (bothrops jararaca), која је еволуирала да производи инхибиторе ензима како би њен отров што лакше циркулисао по организму жртве.

Морски сунђери су међу најстаријих облицима живота на планети, па су имали много времена да развију занимљиве молекуле. Карипски сунђер производи чудне нуклеозиде који чувају његов имуни систем.

Ови нуклеозиди су послужили као инспирација за хемотерапијски лек цитарабин, који се налази на листи есенцијалних лекова СЗО и то за лечење леукемије и неХоџкиновог лимфома.

Како обојити тумор

Отрови разних животиња постали су корисни у лечењу других облика канцера. Онколог Џим Олсон је 2004. године остао запрепашћен када је открио да и након 14-часовне операције отклањања тумора на мозгу тинејџерке, парче тумора величине палца остало је непримећено.

Одмах је оформио тим да открију молекул који би помогао хирурзима да виде канцер голим оком, а захваљујући новим ДНК базама података, врло брзо су нашли одговарајућег кандидата.

Који кандидат? Отров једне од најопаснијих шкорпија на свету израелски пустињски шкорпион.

Изолован, хлоротоксин у њиховом отрову везује се ћелије тумора, али не и за здраве ћелије. Лабораторијска верзија служи као боја која означава ћелије рака и омогућава докторима да примете гроздове канцерогених ћелија прецизније од магнетне резонанце.

Од ГЛП-1 па све до хемотерапије, невероватно је колико отрова из природе може да се користи у спасавању људских живота. Осим тога, добар је подсетник да одговори на неке проблеме могу често да се пронађу на неочекиваним местима.