Колико нас у Србији треба да забрине све чешће подрхтавање тла у региону

На Санторинију је у последње време регистровано на хиљаде земљотреса који су имали јачину већу од једног Рихтера. У последњих месец дана било скоро 18.000 земљотреса. „Ти земљотреси, они сви наравно нису имали велику магнитуду и нису сви могли да их осете, али добар део њих имао магнитуду преко 5, што је могло да се осети не само на том подручју, него и на нешто ширем подручју, и на копну Грчке, Турске и мало шире од тога. Тамо се тектонска активност дешава на исти начин као и у претходних неколико милиона година", рекла је Ана Младеновић, сеизмолог.

Додала је да је реч о томе да се афричка плоча судара са евроазијском плочом, и да тренутно, у том подручју, једно од главних места сударања управо јесу грчка острва где је јака тектонска активност.

Та тектонска активност се испољава кроз земљотресе, а у прошлости се испољавала и кроз вулканске ерупције. Оно што је претходних месец дана чудно или неочекивано, је било управо то што је било тако много земљотреса који су имали магнитуду око 5, а није се десио ни један јачи земљотрес. Давати прогнозе о смиривињу ситуације је, како стручњаци кажу, незахвално.

Многи су забринути у вези са евентуалним јаким вуканским ерупцијама.

„Сумњамо да би тако јака вулканска ерупција као што је била та од пре око три до 3,5 хиљаде година која се десила, да би тако јака могла да се поново деси у ово време. Наравно, све што је било активно ће бити активно опет. Постоји шанса. Дакле, то подручје је показало да је способно да генерише такве вулканске ерупције, и тако да ми у будућности или некој даљој у будућности, можемо опет очекивати нешто слично. Међутим, за сада нема показатеља да би могла нека значајна ерупција да се догоди јер нису само земљотреси показатељи будуће вулканске ерупције", објаснила је гошћа РТС-а.

Стручњаци иначе очекују да би могла да се деси нека мања вулканска активност на вулкану Колумбус који се налази негде 10 до 15 километара североисточно од острва Санторини. Али није искључено ни да ће се на Санторинију догодити еманације неких гасова или неке мање вулканске ерупције.

Сударање плоча не мора да буде сигуран показатељ будућих догађаја

Када је реч о померању и поменутом сударању две велике плоче, Младеновићева истиче да је тешко одговорити на питање о томе да ли се на основу тога може предвидети нека сеизмичка активност на другим подручјима у другим деловима Европе.

„Немамо довољно података када бисмо могли такве студије да радимо, нажалост. То што се тамо дешава, кретање, наравно да се та енергија преноси и ка унутрашности континента, и ка нашим подручјима, е сада да ли то директно може да се веже и да кажемо да, ако се деси, рецимо у Грчкој, одређени земљотрес одређене магнитуде, или се плоча помери за неколико милиметара, да ли то значи да ће се негде у овом подручју догодити нека сеизмичка активност, то, нажалост, не можемо тачно да знамо", испричала је.

Говорећи о територији Србије, чињеница је да није било честих, изузетно јаких земљотреса, иако памтимо неке као онај који се десио у Краљеву који је нанео велику штету.

„Србија има умерену сеизмичку активност. Код нас се једном у 10 до 15 година деси земљотрес који има магнитуду већу од 5. Тако да не можемо да кажемо да нема земљотреса који људи могу да осете, али то нису земљотреси који су толико јаки и рушилачки као, рецимо, они које смо гледали у Турској пре две године", каже Младеновићева.

Наводи да ми немамо разлога за бригу због катастрофалних земљотреса у нашој земљи, иако је, како додаје, централни део Србије сеизмички активнији него остатак Србије: „Разлог за то је релативно једноставан, зато што тамо постоје ти активни раседи дуж којих може да се врши кретање стена, и онда због тога се тамо и дешавају земљотреси.

Повећана, да кажем, јача сеизмичка активност у централној Србији је ограничена на подручје које од југа иде од Копаоника па до Ваљева, Лазаревца и Мионице на северу и негде до Свилајнца и Петровца на Млави на истоку и све то између, дакле, тај сам централни део Србије, централна Шумадија, јесте сеизмички најактивнији. Али, наравно, не можемо да искључимо да у западној и у источној Србији могу да се догоде земљотреси који би имали магнитуду до 5, али опет понављам, то није ништа што треба да нас брине јер то нису рушилачки земљотреси".

Каква је опасност од угашених вулкана на тлу Србије

У Србији има и угашених вулкана, попут Авале. Поставља се питање о томе колико је могуће да неки од тих вулкана у неком периоду активира и тако изазове било какву опасност за становништво.

„Последња таква активност код нас, ево конкретно на Церу, се дешавала пре неких 18 милиона година, али грубо речено пре око 20 милиона година су биле те последње, да кажемо, вулканске ерупције. Рудник је познат по томе да је имао те активне вулкане. Затим на Копаонику, односно у околини Копаоника су били активни вулкани, и то су ти који су 30 до 20 милиона година стари.

Такође у источној Србији постоји један вулкански низ који је још старији, који је негде око 80 милиона година стар. Тако да да, на подручју Србије је било, односно Србија се налази на подручју где су некада постојали ови вулкани који су били прилично активни, али ти вулкани су давно угашени, и данас не постоји опасност да би било који од њих могао да проради", истакла је Младеновићева.