Научници открили огромну количину ретких метала потребних за чисту енергију скривену у токсичном отпаду од угља

Научници су анализирали пепео од угља из електрана широм Сједињених Држава и открили да може да садржи до 11 милиона тона ретких земних метала – скоро осам пута више од количине коју САД имају у домаћим резервама – у вредности од око 8,4 милијарде долара, према недавном истраживању које је предводио Универзитет Тексаса у Остину.

To нуди огроман потенцијални извор домаћих ретких земних метала без потребе за новим рударењем, истиче Бриџит Скенлон, ауторка студије и професорка истраживања на Школи за геологију Џексон Универзитета Тексас. „Ово заиста илуструје мантру ’од смећа до блага‘. У суштини покушавамо да затворимо циклус и користимо отпад и повратимо ресурсе из отпада.“

Како се свет удаљава од фосилних горива која греју планете, биће потребно више ретких рудних елемената. Очекује се да ће потражња за металима скочити до седам пута до 2040. године, према Међународној агенцији за енергију.

Сједињене Државе тренутно увози више од 95 одсто својих ретких земних метала, од којих велика већина долази из Кине, што представља проблеме у ланцу снабдевања и безбедности.

Пепео од угља садржи релативно ниске концентрације ових метала у поређењу са оним што може да се ископа директно из подземних лежишта. Предност је што су лако доступни. У САД се сваке године произведе око 70 милиона тона пепела од угља.

„Постоје огромне количине ових ствари широм земље. А претходни процес екстракције... је већ готов за нас“, рекао је Давин Багдонас, коаутор студије и научник на Универзитету Вајоминг.

Порекло угља одређује колико би једноставно било вађење ретких метала, показало је истраживање.

Угљени пепео из Апалачког басена садржи највеће количине реткоземних елемената, али само 30% може да се извуче. Пепео угља из басена реке Поудер, који се простире кроз Вајоминг и Монтану, има најнижу просечну концентрацију елемената, али се више од 70% може извући.

Процес екстракције из пепела од угља могао би бити скуп, рекао је Пол Зимкивич, директор Института за истраживање воде на Универзитету Западна Вирџинија, који није био укључен у студију. Трошкове рударења треба одмерити у односу на количину производа која се може повратити, рекао је у изјави за Си-Ен-Ен.

„За екстракцију реткоземних елемената потребне су јаке киселине и базе. И једно и друго је скупо“, додаје професор. Пепео од угља са Запада може да садржи веће концентрације алкалних минерала, напомиње Зимкивич, што би повећало трошкове јер алкалност неутралише киселину.

Што је више хемикалија потребно за процес, већи је потенцијални утицај на животну средину.

Ретки земни елементи такође чине само мали део пепела од угља, тако да њихово извлачење „не би променило запремину која захтева одлагање и складиштење“. Пепео од угља садржи загађиваче попут живе, арсена и олова, што га чини веома ризичним отпадом, објашњава Зимкивич.

Аутори студије, међутим, указују да би вредност вађења ретких земних метала могла да се искористи за надокнађивање трошкова побољшања начина на који се пепео од угља складишти и њиме управља.

У априлу је Бајденова администрација најавила улагање од 17,5 милиона долара у пројекте за извлачење ретких земаља из угља и његовог отпада.

Финансирање ће „повећати нашу националну безбедност уз помоћ у обнови америчког производног сектора и ревитализацији енергетских и рударских заједница широм земље“, изјавила је секретарка за енергетику Џенифер Гранхолм у то време.

Неки су изразили забринутост да би претварање пепела од угља у нешто вредно могло да се искористи за подстицање копања веће количине угља, најпрљавијег фосилног горива које греје планету.

То није нешто због чега Сканлонова превише брине. „Углавном ћемо користити стари отпад“. Тренутно се широм САД складишти више од две милијарде тона пепела од угља, према Министарству енергетике. „Нема назнака да ће будуће ослањање на пепео од угља као сировину за критичне материјале подстаћи производњу енергије из угља“, рекао је портпарол ДОЕ.

Шири циљ је да се пронађу начини за добијање низа производа од угља поред ретких земних метала, истиче Скенлон, како би се из њега извукла вредност без сагоревања.