Мистериозни „ожиљак” торнада у Аустралији
Спелеолози Аустралије проучавали су сателитске снимке равнице Нуларбор и открили пукотину која изгледа као ожиљак на површини тла који је урезан у неплодну равницу. Грмљавине су уобичајена појава у Аустралији и документоване су од првог насељавања Европљана 1788. године.
Равница Нуларбор у јужном делу Аустралије, на обали Великог аустралијског залива, простире се између Јужне и Западне Аустралије. Захвата површину од око 260.000 километара квадратних.
Грмљавине у Аустралији карактеришу велики удари ветра, торнада, велика количина града, па се убрајају у четвртину свих губитака у природи. Због тога су истраживања везана за климатске промене интензивирана.
Откривена појава на тлу равнице заинтригирала је научнике, који су после детаљних истраживања открили да је „ожиљак” настао као последица торнада.
Торнадо је карактеристична појава за САД, али није редак ни на аустралијском континенту.
Историја торнада Аустралије
Торнадо је врста разорне олује велике снаге која је карактеристична по пијавици (ваздушном стубу), где се облаци брзо окрећу стварајући левак у контакту са површином Земље. Брзина ветра при појави торнада може да буде и преко 200 километара на час.
Реч „торнадо” потиче од шпанског или португалског глагола tornar, што значи „обртати се”.
Торнадо има разорну моћ, може да ишчупа дрвеће из корена, поруши нестабилне стамбене објекте...
Ова врста природне непогоде постоји на свим континентима сем на Антарктику. Најчешће се јављају у региону Великих равница у Сједињеним Државама и у североисточном региону Индије (Бангладеш). Први забележен торнадо на аустралијском континенту забележен је 1795. године у предграђу Сиднеја. Али појаве торнада у овој држави званично нису потврђене све до 1.800 године.
Последњих деценија, интензивно се прате активности торнада у Аустралији, укључујући торнадо из 2013. који је прешао североисточну област Викторија и стигао до границе Новог Јужног Велса. Донео је ветрове који су дували брзинама између 250 и 300 километара на сат. Тада су оштећени многи градови на реци Мареј, најдужој реци у Аустралији (2.589 км).
Од 2016. године, јаке олује изазвале су најмање седам торнада у централним и источним деловима Јужне Аустралије.
За научнике је важно да могу на основу истраживања тачно да предвиде торнада, како би могли да издају упозорења становништву. Зато је „ожиљак” у равници Нуларбор био користан за проучавање.
Мистерија вихора торнада
Равница Нуларбор је удаљена, сува земља без дрвећа у јужној Аустралији. Човек који је открио „ожиљак” користио је сателитске снимке Google Earth-а да би претражио Нулабор у потрази за пећинама или другим крашким обележјима. То је предео богат пећинама, карстом и кречњацима.
„Ожиљак” је дугачак 11 километара и широк између 160 и 250 метара. Носи упечатљиве шаре зване „циклоидне ознаке”, формиране од усисних вртлога торнада. То указује да торнадо није био обична олуја, већ у категорији Ф2 или Ф3, јачине ветра са више од 200 километара на сат.
Претпоставка је да је торнадо трајао између седам и 13 минута, а да се вртложни ветар унутар торнада кретао у смеру казаљке на сату, у смеру запад исток.
Локална временска посматрања такође су забележила интензивну облачност и падавине током тог периода у новембру 2022. године.
За разлику од торнада који су погодили насељена места, овај није оштетио куће или градове. Али ипак је оставио траг, еродирајући тло и вегетацију и преобликујући површину Земље.
Занимљиво је да је ожиљак и даље био јасно видљив 18 месеци након догађаја, како на сателитским снимцима тако и на тлу. Ово је вероватно зато што вегетација споро расте у овом сувом пределу, тако да још није покрила ерозију.
Научно откриће у равници Нуларбор показује колико природа може бити моћна и непредвидива, а често тога нисмо ни свесни.
Коментари