Половина светске производње хране угрожена због глобалне кризе са пијаћом водом

Половина светске популације већ се суочава са проблемом мањка пијаће воде, а тај број ће само расти како се криза са глобалним загревањем буде погоршавала, наводи се у извештају Глобалне комисије за економију воде.

Потреба за пијаћом водом премашиће тренутну могућност снабдевања за 40 одсто до краја деценије, зато што су водосистеми широм света под огромним притиском.

Комисија је утврдила да су владе и стручњаци веома потценили количину воде потребне да људи нормално живе. Док је 50 до 100 литара потребно за хигијену, људима је у ствари потребно око 4.000 литара дневно како би имали адекватну исхрану и достојанствен живот.

У многим регионима света, та количина воде не може да се достигне, па су људи, како би задовољили своје потребе, зависни од трговине хране, одеће и потрошачких добара.

„Зелена вода“

Неке земље много више уживају у благодетима „зелене воде“, која представља влажност земљишта неопходна за производњу хране, насупрот „плавој води“ из река и језера. Извештај Комисије утврдио је да се вода креће широм света у „атмосферских рекама“ које преносе влагу из једног подручја у друго.

Око половине укупних падавина преко копна потиче из здраве вегетације екосистема из које испарава вода назад у атмосферу што ствара облаке које потом ветар носи. Између 40 и 60 одсто кишнице се генерише на тај начин.

Кина и Русија су главни корисници ових система „атмосферских река“, док су Индија и Бразил главни „извозници“, пошто географија њиховог тла подржава кретање „зелене воде“ у друга подручја.

„Кинеска економија зависи од одрживог управљања шумама у Украјини, Казахстану и региону Балтика. Сличан пример је Бразил који снабдева Аргентину пијаћом водом. Међуповезаност показује да морамо да сврстамо пијаћу воду у глобалну економију као глобално опште добро“, истиче професор Јохан Рокстром, директор Истраживачког пројекта за климатски утицај Института у Потсдаму.

Сарадња кључна за очување и једнаку расподелу

Председник Сингапура Тарман Шанмугаратнам наводи да земље морају да почну да сарађују на управљању воденим ресурсом пре него што буде прекасно.

„Морамо да размишљамо како да сачувамо слатководне изворе, како да их ефикасније користимо, како ћемо да обезбедимо приступ пијаћој води свакој заједници, укључујући и оне најрањивије. Укратко, како да обезбедимо једнакост“, додаје Шанмугаратнам.

Глобална комисија за економију воде основана је 2022. године и заснована је на радовима и напорима десетина водећих научника и економиста како би направила свеобухватан преглед државних и глобалних хидролошких система и како се њима управља.

Њихов извештај на 194 стране је највећа студија која на глобалном нивоу проучава све аспекте кризе пијаће воде и предлаже решења онима на руководећим позицијама.