Туризам у ери климатских промена – да ли је Скандинавија нова Шпанија

Климатске промене погађају све секторе привреде, туризам поготово. Отварају се нове дестинације, хладнији крајеви Европе постају примамљиви туристима. Традиционална летовалишта и дестинације суочавају се са бројним променама, Атина је више пута ове године затварала Акропољ због врућине. У ком смеру ће се због тога развијати туризам и како би Србија требало даље да развија своју туристичку понуду?

Из године у годину сведоци смо промена временских услова, лета су топлија, имамо више таласа тропске врућине, благе зиме. Чак и Москва, па и скандинавске и балтичке земље бележе неуобичајено високе температуре. Професор на Географском факултету у Београду Добрица Јовичић каже за РТС да ће се због тога у средњем или дужем периоду туризам морати да се преоријентише и да ће токови бити усмерени ка северу европском континента.

„Медитеран је и даље водећи, најсвежији подаци то показују – Шпанија је у другом кварталу ове године забележила око 14 милиона иностраних туриста тако да те неке трендове није лако преокренути без обзира на изражене топлотне таласе. Навике од стране туриста су формиране и оно што се може очекивати јесте да туристи на средњи рок крену да бирају дестинације попут јужне обале Британије, Северно море у Немачкој или шведска језера“, наводи професор.

Указује и да прва последица климатских промена може бити промена шпица летње сезоне.

„Туристи имају велики адаптивни капацитет поготово када је реч о њиховом слободном времену, могу да бирају време које је најпогодније", наводи Јовичић.

Агенција Блумберг пренела је да у скандинавским земљама расте број туриста и ноћења за чак 27 посто. Са друге стране, југ Европе, Италија нпр. има раст од три одсто.

„Треба имати у виду да земље Медитерана имају високу полазну основу, Италија је прошле године регистровала око 55 милиона иностраних туриста за разлику од Скандинавије где је много мање и углавном се везује за обиласке који имају културни карактер, не укључују купалишни туризам“, објашњава професор.

Када је реч о Србији, наводи да наша земља не спада у групу земаља која на даљи и краћи рок може да има последице због климатских промена. То, како каже, проистиче из структуре нашег туристичког промета јер се туризам у Србији везује за градове, пре свега за иностране туристе док домаћи туристи највише посећују планине и бање.

Једна од дестинација која је већ погођена је Копаоник.

„Копаоник је већ респектибилна дестинација спортског туризма, али током протеклих година бележи се недостатак снежних падавина и високе температуре, па ни рад снежних топова не може много помоћи. То може да погоди тај сектор туризма. Не треба очекивати промене у градском туризму“, напомиње гост Дневника.