Расте број риба отровница у Јадрану – штетне за екосистем, опасне за људе

Сарадник у истраживању у Лабораторији за ихтиологију и морско рибарство которског Института за биологију мора, др Илија Ћетковић, објашњава за Интернет портал РТЦГ, да је у црногорском делу Јадрана примећен већи број инвазивних врста риба, ракова, алги и других организама. Све те врсте забележене су и у водама других јадранских земаља.

Истиче да највећи број инвазивних врста улази у Медитеран, па затим и у Јадранско море, кроз Суецки канал.

„Ове врсте воде поријекло из Индијског океана и Црвеног мора, а овај феномен се назива Лесепсијска миграција и добио је име по француском дипломати који је учествовао у изградњи овог канала. Неке врсте доспију у Јадран и путем других извора, какве су рецимо баластне воде бродова, које бивају просуте у Јадран, а потичу из неког другог региона свијета", објашњава Ћетковић.

Бодље рибе лав и напухача пуне токсина

Ћетковић наводи да је од недавно примећена риба лав, која има отровне бодље којима се брани од предатора.

„И сама је предаторска врста и представља опасност за велики број природних становника Јадрана. У случају улова, приликом руковања овом врстом, треба предузети мјере како не би дошло до убода. Такође, ту су и врсте из породице напухача чији органи посједују отров тетродотоксин, неуротоксин опасан по човјека. Ове рибе се не смију користити у исхрани људи, а треба избјећи и било какав додир или обраду рибе, јер се тако може потенцијално доћи у контакт са отровом", упозорава Ћетковић.

Ако се дође у контакт са рибом лав, онда место убода треба брзо истиснути колико се може и никако не стављати лед, него нешто врело, уронити место убода у врелу воду, јер је њен отров термолабилан, што значи да се на око 70 степени деградира и тако се смањује његово дејство, истичу стручњаци.

Риба лав размножава се током целе године, а нема природних непријатеља, због чега се брзо и успешно шири. Од фебруара 2023. године до данас забележено је шест налаза ове врсте у црногорским водама, а очекује се да ће се број виђења и улова повећавати.

Углавном се задржава на стеновитом дну, а њен убод може узроковати вишедневни бол, знојење, сметње у дисању, а у екстремним случајевима и парализу.

У Хрватској је надавно ухваћена риба напухача, или фугу риба, на коју упозорава и Ћетковић. Сасвим је могуће да је ова врста и у црногорском делу Јадрана, па се препоручује опрез, уколико се примети.

Напухачи (надувачи) уместо да побегну када су у опасности, користе своја еластична тела и способност да брзо унесу огромне количине воде (па чак и ваздуха када је потребно) да се претворе у готово нејестиву лопту неколико пута већу од нормалне величине. Неке врсте такође имају бодље на кожи да би биле још мање укусне. Скоро сви садрже тетродотоксин, веома јак неуротоксин који може изазвати парализу нервног и респираторног система и изазвати смрт.

Све мање природних непријатеља, нема правила где се и када могу срести

Ћетковић наглашава да се већина тих врста још увек среће релативно ретко у овом подручју, налази се спорадично и нема правила, где се и када могу срести.

Што се тиче њихове контроле и размножавања, како каже, постоји проблем, јер део ових врста нема природног непријатеља у Јадрану, а и они становници Јадрана који би могли да играју ту улогу имају јако ниску бројност, услед дуготрајне и интензивне експлоатације овог басена.

То су различите врсте керњи и морских паса који се природно налазе у Јадрану, али тих врста је све мање, што говори о уништавању биодиверзитета аутохтоних (домаћих) врста.

„Праћење ових инвазивних врста се врши искључиво кроз пријаве улова рибара или њиховог виђења у екосистему. Зато апелујемо на грађане да Институту доставе слике сваке њима непознате врсте рибе или другог морског организма, те их ни у којем случају не конзумирају прије него добију одговор о којој врсти се ради“, упозорава Ћетковић.

„Због веома ниске бројности већине инвазивних врста, није могуће спроводити детаљнија научна истраживања, јер се не може доћи до довољног броја примјерака. А због величине и недоступности морских екосистема, може се рећи да не постоји начин на који је могуће уклонити неку инвазивну врсту из одређеног региона када се она појави. Њихову бројност је у одређеној мјери могуће регулисати изловом или одређеним акцијама циљаног сакупљања", додаје Ћетковић.

Угрожене домаће врсте, штете и за рибаре и економију 

Ове врсте, како каже стручњак которског Института, несметано се размножавају и могу направити штету домаћим врстама, било кроз заузимање или измену њихових станишта или кроз компетицију за ресурсе хране.

„Такође, врсте предаторских карактеристика, као што је риба лав, директно утичу на смањење бројности домаћих врста путем своје исхране. Још увијек не можемо процијенити стваран утицај ових врста на становнике Јадрана, међутим, постоје софтвери који се користе за процјену њиховог потенцијалног утицаја на одређени регион, користећи податке о климатским карактеристикама циљног региона и биологији саме инвазивне врсте. Институт је већ објавио научне радове на ову тему везане за воде Црне Горе, али и учествовао на изради радова са таквом тематиком на нивоу Јадранског мора", нагласио је Ћетковић.

Ове врсте, како објашњавају у Институту, представљају главну претњу аутохтоним врстама у Европи, а сваке године наносе штету вредну милијарде евра европској економији. Будући да инвазивне унесене врсте не поштују границе, акција на европском нивоу је делотворнија од активности на нивоу држава чланица и Институт је у том смислу укључен у неколико програма.

Један од упечатљивих инвазивних организама у Јадрану је и плави рак (Callinectes sapidus) који наноси велике штете рибарима уништавајући им улове и риболовне алате. Поред ракова и риба у Јадран је доспело и мноштво других организама, а значајније су зелене алге из рода Caulerpa, тзв. тумор Медитерана.