Професорка Бенгин: Суперћелијске олује ће бити све чешће и интензивније, и то важи и за Србију

Иако је карактеристична за тропска поднебља и Централну Америку, појам суперћелијске олује прошле године упознала је и Србија. Да ли је ова разарајућа временска непогода постала наша нова нормалност, може ли се избећи, и како заштитити људе, имовину и усеве, за Дневник je говорила професорка физике на Електротехничком факултету у Новом Саду и оснивач „Биосенса“, др Весна Бенгин.

Професорка Весна Бенгин наводи да су суперћелијске олује веома снажне, праћене изузетно јаким ветровима, често и великим градом, од преко центиметара, као и торнадима. Ове олује се разликују од оних на које смо навикли по томе што их одликује специфични ветар који иде ка висини. Ветрови од 160 километара на сат хране ту олују и не дозвољавају да се заврши.

Суперћелијске олује прекривају неколико километара, могу да трају и по неколико сати и представљају велики хазард како за човека тако и за имовину.

Професорка додаје да се процењује да ће у Америци, која која је земља са највише торнада на планети, у наредном периоду бити за око седам одсто више ових олуја.

„Оне ће по свом интензитету, по површини коју покривају, по свом трајању, бити чак за четвртину дуже. Такође, говоримо о томе да се ове олује померају из области у којима су се некада јављале, ка истоку, о томе да ће да трају дуже, да ће се концентрисати више торнада у један велики. Тако да свакако на нивоу целог света, Европе па и Србије, очекујемо све већи број, нажалост, оваквих олуја“, каже професорка Бенгин.

Додаје да смо суперћелијске олује имали и раније у Европи, али их нисмо називали тим именом.

„Сведоци смо у јулу 2023. године, велике олује која је однела, нажалост, људске животе и направила велику штету. Тешко је говорити када ће их бити, јер овакве олује се не могу предвиђати много унапред. Три до пет дана су неке прогнозе које вам могу рећи који регион ће евентуално бити угрожен. Али тек на нивоу од неколико сати, на основу сателитских снимака, радарских снимака, може се са већом сигурношћу рећи који део ће овакве олује погодити“, истиче професорка.

Додаје да наука још не може да контролише време, али да је оно што можемо да урадимо противградна заштита, осигурање усева и коришћење сателитских мапа које је „Биосенс“ бесплатно уступио пољопривредницима.