Опет смо у еколошком дугу – недозвољени минус нам је ове године раније забележен

Пре месец и по, у односу на прошлу годину, Србија је ушла у еколошки дуг. Од 23. маја су природни ресурси, које нам је планета произвела за ову годину у Србији потрошени. Еколошки дуг је датум када је наша годишња потражња и потрошња природних ресурса прекорачила све оно што Земља може да произведе или обнови током целе године.

У поређењу са прошлом годином, када смо „кредит" од природе „подигли" 8. јула, ове године датум је битно померен на штету планете и људи.

Александра Угарковић из Светске организације за заштиту природе објаснила је да је могао да забрине и 8. јул 2023. године. Када се потроше све залихе које вам природа спреми, значи да наредних пола године такође живите у дугу. То је повезано са методологијом еколошког дуга.

Шта је методологија еколошког дуга

„Методологија израчунавања еколошког дуга подразумева да ви имате број становника једне територије, имате глобални хектар и разлику биокапацитета. Све ово звучи страшно, али није. Глобални хектар представља продуктивност једне територије, а биокапацитет способност екосистема да своје природне залихе обнови.

Када све ово спојите, схватите да на обрачунавање еколошког дуга утиче неколико фактора, један од њих је убрзана индустријализација, која повећава продуктивност једне територије, али на штету природних ресурса”, рекла је саговорница.

Напомиње да је друга ставка у прорачуну становништво, што је ове године случај код нас. Године 2022. имали смо званичан попис становништва који је евидентно показао одлив становништва, смањење броја, а што је мање становника на једној територији, то је њихов еколошки дуг већи.

У мају готово све земље бивше Југославије почињу да дугују планети, а најкасније у еколошки дуг улази Албанија, у септембру. За остатак држава податке ћемо знати 5. јуна 2024. године.

Колико нерационално управљамо природним ресурсима?

Напомиње да индустријализација у највећој мери утиче на читав екосистем планете што подразумева производњу великих количина угљен-диоксида који се емитује у атмосферу. То значи да настају убрзане климатске промене.

„Да бисмо могли да производимо више хране, ми крчимо шуме, исушујемо влажна станишта, покушавамо да израбимо мора, а ова три екосистема су највећи апсорбенти угљен-диоксида. Око 40 одсто хране бацимо. Ако половину хране хранимо на пола, дан еколошког дуга био би померен 13 дана унапред“, истакла је Александра Угарковић из Светске организације за заштиту природе.