Кружна економија је у складу са природом, колико нас кошта ако је не усвојимо

У петходних пет година свет је потрошио онолико материјала колико током читавог 20. века и потрошња наставља да расте. Истовремено сваке године баци се 2,12 милијарди тона отпада и тако загађују земља, ваздух, вода. Осми Светски форум циркуларне економије са 158 земаља учесница, понудио је решења за превелику зависност од природних ресурса.

„Циркуларна економија је заправо концепт који је најприроднији јер полази из природе. Ништа није изгубљено, све има своју вредност и све се поново употребљава. Питање је заправо да ли се ми људи сматрамо делом природе или не. Ако је одговор да, онда је циркуларна економија најлогичнији избор. Није питање колико нас то кошта, него колико нас кошта ако не усвојимо принципе циркуларне економије“, објашњава Јанез Поточник, копредседавајући Међународног панела за ресурсе УН.

Свака компанија део је екосистема, а оне које циркуларно размишљају и послују представиле су своја решења. Међу њима је и најбоље из Србије.

„У нашем пројекту бавимо се гајењем ларви које се хране пластиком, једу је, а након тога се могу безбедно користити за исхрану домаћих животиња. Ово је наш допринос у борби против пластичног отпада“, каже др Лариса Илијин са Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“.

Управо Програм за развој Уједињених Нација у Србији подржава компаније које циркуларно размишљају.

„Ово је рециклирани грађевински текстил, ово су козметички производи од производње паприке, ово је рециклирана пивска флаша која постаје унутрашњи декоративни материјал, представљамо произдове компаније „Њу пен" која користи за производњу оловке неискоришћени новинарски папир. Овакве идеје компанијама омогућују да поново користе ресурс који би иначе био отпад. То је велика развојна шанса Србије и српске економије, нешто што подржава програм Уједињених нација за развој заједно са Министарством заштите животне средине и донаторима како бисмо омогућили да буде мање отпада, али и јефтинији ресурс за компаније да производе своје производа и да тако буду конкурентнији на тржишту“, истиче Жарко Петровић из УНДП Србија.

„Кроз различите пројектне активности подржали смо развој циркуларне економије и нарочито привреду ка транзицији, ка зеленој економији тако што смо додељивали циркуларне ваучере и подржали сарадњу између научног и приватног сектора кроз различите иницајетиве и кроз иницијативу „Прихвати изазов“, наводи државна секретарка у Министарству за заштиту животне средине Сандра Докић.

Србија од 2022. има јасно дефинисан Програм развоја циркуларне економије са акционим планом. Посебно је наглашено решавање проблема отпада у грађевинарству, отпада хране, индустријског и пластичног отпада.

Искуства из Словеније дала су нам смернице.

„Није битно само шта смо направили, него и шта смо престали радити. Оно што је најбитније је да имате пуно пилот-пројеката. Није сада све у регулативи, да пратимо оно шта нас регулатива гура да радимо, већ са друге стране и ваше Министрарство одлично ради са подузетницима на пројектима који доносе циркуларну праксу у свакодневни живот“, каже директорка „Circular Change”, Ладеја Година Косир.

Свет без отпада и материјали којима се кроз циркуларну економију додаје вредност више нису мит. Привреда у сарадњи са науком на човекове потребе може да одговори на начин који је у сагласју с природом, уз штедњу ресурса, смањење загађења и емисије гасова који загревају планету.