Циркуларна економија је будућност, како следити пример Финске

Након позива за напуштање фосилних горива на Конференцији о клими у Дубаију, Светски форум циркуларне економије, који је почео у Бриселу, истиче кружно пословање као главно за улагања након фосилних горива. То је прилика да се истраже огромне могућности економије у којој се ресурси штедљиво користе, а материјали бесконачно рециклирају. На Форуму учествује и наша државна делегација како би најбоља решења била примењена у Србији.

Финска, домаћин скупа, пионир је и лидер кружног пословања. Та земља је за две деценије смањила количину комуналног отпада по становнику са 300 на два килограма годишње.

„Морамо ово да посматрамо шире и меримо шта се дешава током животног циклуса производа, како бисмо могли да их правимо да дуже трају и да се поново користе као материјал за нове производе“, каже Кари Херлеви из Финског иновационог фонда „Ситра“.

Кружно пословање постаје средство за смањење емисија гасова који загревају планету. Да би се избегао климатски слом, неопходно је да се циркуларност светске економије са 7,2 одсто, удвостручи до 2032. године

„Свесни смо да линеарна економија превише троши ресурсе и да концепт циркуларне економије треба да подржимо. Будућност мора бити зелена, или је неће бити“, наводи копредседавајући Међународног панела за ресурсе УН, Јанез Поточник.

У оштрој конкуренцији из целог света, представљено је и 60 иновација из наше земље, попут тога како се отпад од воћа и поврћа претвара у биоразградиве чаше и тањире, преко производње грађевинског материјала од текстилног отпада, до информационог система који аутоматизује гајење биљака у био-разградивим саксијама. Србија је лидер у региону Балкана за циркуларну економију.

„У току ове године донећемо нови програм за развој на период од шест година где ћемо наставити са активностима које су везане за отпад од хране, а исто тако ћемо имати активности које се односе на текстилни отпад, на одрживи туризам, циркуларни дизајн као и образовање за одрживи развој“, истиче државна секретарка у Министарству заштите животне средине, Сандра Докић.

Белгија је до пре мање од деценију била експеримент за циркуларну економију, а сада има свакодневну кружну праксу у компанијама, градовима, међу становништвом.

Тако системски доприноси решавању троструке планетарне кризе: климатских промена, биодиверзитета, отпада и загађења.